Naši drugari Dragan Mladenović i Bajadur Khop Gurung su u pravom smislu reči svetski maratonski nomadi. Obojica već imaju maratone u preko 50 država širom sveta. Samo u ovoj 2025. godini bili su u šest karaibskih državica, Gvadalupa, St. Lucia, Barbados, St. Vincent i Granadini, Grenada , Martinik, zatim u Pakistanu, Saudijskoj Arabiji, Japanu i Severnoj Koreji. Impozantno, zaista!!! Zamolio sam ih da nam dočaraju neke od tih putovanja i evo u nastavku jedna zanimljiva priča iz Severne Koreje autorstva Dragana.
Sasvim neplanirano, negde oko mesec dana pre same trke kada je zvanična objava bila, kolega Khop i ja prijavili smo se za Pjongjang maraton, a da nismo ni bili svesni šta će nas tamo čekati.
Agencija koja nas je vodila je Koryo tours sa sedištem u Pekingu. Više o tome se može videti na ovom linku. Ukupno ceo aražman je bio šest dana. Smeštaj je u hotelu sa tri zvezdice. Jako lep i prijatan ambijent sa velikom salom za ručavanje.
Do Pekinga preko Amsderdama, a u Pekingu noćenje i vađenje vize za Severnu Koreju i upozmnavanje sa ostalim takmičarima sa kojima krećemo u avanturu 3. aprila letom Peking – Pjongjang.
Što je tiče grupe bilo nas je sa svih konrinenata. Od interesantih likova sa kojima smo se mi družili bila su tri Poljaka i dva Bugarina. Upoznali smo devojku iz Vijetnama koja nas je pozvala da tamo tričimo maraton . Inače vođa naše grupe je bila iz Australije.
Upoznali smo čoveka koji organizuje maraton u Mongoliji, tako da se otvorila još jedna zanimljiva destinacija.
Dodatne instrukcije o ponašanju i običajima dobijamo pre samog leta od strane agencije sa kojom putujemo. Prostim rečima, ništa ne radite na svoju ruku dok ne pitate.
Kada smo sleteli, na aerodromu su nas čekali vodiči. Na grupu oko 20 ljudi 3 vodiča i neki lik u kravati sa akt tašnom koji je uvek tu bio prisutan. Mi smo ga nazvali komesar. Dobili smo tačne instrukcije kako da se ponašamo. Svi moramo biti u grupi i niko ne sme napuštati grupu. Možemo da slikamo sve osim onoga što nam oni kažu da ne smemo.
Već prvi dan je bio interesantan, Khop i ja smo zakasnili na trening oko 15 min. Grupa je otišla, ali nas je sačekao jedan od vodiča. Trčala je sa nama oko 2 km i lepo se zadihala. Međutim ubrzo nas je preuzeo drugi vodič. I ona se zadihala posle 2 km. Kad se već umorila, rekla nam je nemojte daleko.
Vodiči su se trudili da nam pokažu najznačajnija mesta u Pjongjangu. Pokazali su nam.jednu od njihovih najboljih pivnica. Mogu reći da je pivo odlično. 
Jedan Nemac je malo više popio. Izašao napolje da slika nešto. Odmah proradili telefoni, a on nije ni stigao do ulice a već bio vraćen tamo gde treba da bude.
Imali smo priliku da posetimo najdublji metro na svetu. Zaista je sve uredno i pedantno. Videli smo i najveću trijunfalnu kapiju na svetu, gde se na vrhu nalazi vidikovac.
Takođe kažu da imaju najveći stadion na svetu koji prima 150000 ljudi. Nisam googlao da proverim.
Pjongjang je jako savremen grad. Ono što prvo pada u oči da je jako čist. Nigde ne možete videti papirić.
Inače internet nemaju. I ako uspete negde da ga nađete, retko koji sajt možete otvoriti. Viber ne radi, whatsapp tu i tamo. Najbolje je imati telegram.
Ono što bih posebno izdvojio, a što je na sve nas ostavilo veliki utisak, je muzej oslobodilačkog rata. Nisu nam.dozvolili da slikamo unutra. Pored svih eksponata iz korejskog rata u raznim varijantama sa zvučnim i video simulacija, šlag čini simulacija ključne bitke gde su pobedili Amerikance i prelomili rat u svoju korist. Simulacija se zasniva na vizulnim 3D i zvučnim.efektima sa prikazom terena. U centralnom delu se nalazi platforma pomoću koje se krećete kroz bojiše i doživljavate bitku kao da ste u njoj. Zaista jedan neverovatan prikaz. Takođe su ponosni na američki brod koji su zarobili. Imali smo prilike da uđemo i razgledamo.
Valuta koja se koristi je uglavnom kineski juan i američki dolar, dok korejski von je jako teško naći. I ako uspete da ga nađete, ne možete ga izneti iz zemlje.
I za kraj još jedna zanimljivost.
Khop je hteo da trči maraton u.majici „Bog je živ“. Nisu mu dozvolili. Onda je hteo u majici Tokijskog maratona. Rekli mu ne može. Pitao je za majicu Čikago maratona, isto mu rekli ne može. Na kraju je trčao u.majici koju je dobio od organizatora.
Inače za njih su najprihvatljivije blanko majice, eventualno sa natpisom marke. Takođe nismo mogli da imamo na sebi nacionalna obeležja.
Staza valovita, obuhvatala je značajne delove grada.
Organizacija trke dobra. Puno su dali značaja na ceremoniji otvaranja, a takođe i na ceremoniji zatvaranja trke. I to su baš uradili na vrhunskom nivou. Zanimljivo da su satnicu završne ceremonije pomerili na 3,5 sata od starta. Ali su maratoncima koji trče sporije omogućili da završe u delu van stadiona. Međutim to im nekako bio dug limit, pa su one takmičare preko 4h išli i skupljali busom. Khopa su već od 25,- tog km pokušali da uguraju u bus. Više puta su pokušavali, ali se opirao. Na kraju završio za 4h i 15min kao poslednju takmičar. One ljude što su ugurani u bus, neznam, šta, kako,, gde,…. Po svoj prilici, Khop je jedini maratonac za koga znam da je pobedio autobus. .
Dragan Mladenović, april 2025
