Pre dve godine sam propustio da odem u Krakov na maraton , mada sam bio prijavljen, pa sam odlučio da to ispravim ove godine. Ovog puta nije bilo mnogo maratonaca iz Srbije kao 2013. samo Drago Boroja, legendarni maratonac, i ja, kome je ovo prvi veliki maraton (trčao sam samo noćni u Novom Sadu pre dve godine). Drago je nešto iskusniji, njemu je ovo negde 275.maraton. Dao sam mu par saveta, kako nebi imao problema tokom trke.
Putovanje vozom je bilo O.K.. Stigao sam ujutro 18.04.i otišao u hostel „Cichy Kacik“. Hostel je bio sasvim O.K., čisto, samo nas dvojica u sobi, kao hotel, kuhinja na raspolaganju, i zaista svakom preporučujem ovaj hostel, svega 12 evra po osobi. Drago, koji sad živi u Poljskoj, 80km od Krakova, stigao je u hostel oko 13h i već u 14h otišao da trči neku revijalnu trku na 5 km, tek da se malo zagreje za sutra.
Bili smo u blizini prijavnog centra, gde smo uzeli startni paket i razgledali štandove, a uveče je tu bila pasta parti i predstavljanje pejsmejkera (Drago je bio pejsmejker na 5,00). Organizacila je bila odlična, bez problema, bez nedoumica.
Ujutro 19.04. krećemo prema startu u samom centru Krakova. Vreme promenljivo (sunčano , oblačno, 9-10 stepeni). Nisam znao kako da se obučem, pa sam nosio u ruci ili oko vrata rezervnu trenerku, koja mi je naravno smetala tokom trke. Startovali smo u 9h. Trkača masa, oko 4500, sve se šareni.
Krenuo sam po planu, 5,15/km. Sa strane publika konstantno daje podršku, što je naravno fantastično kao podrška (trube, bubnjevi, razglasi, pesme. navijanje).
Ide lako prvih 10 km, pa drugih 10km, sve je O.K. trećih 10 km još držim 5,15/km ali već teže. Kad sam prešao 30.km , pomislim super još samo 12km, sad će to brzo, razmišljam možda da pojačam na 5,05/km. Ali tu negde počinju problemi, da ne kažem drama. Pošto je duvao povremeno vetar (a to me onako oznojanog ubija, pošto je meni ionako stalno hladno) tada se pojačao i ohladio me. Na 34.km počinju prvi grčevi u zadnjim ložama. Tempo počinje da pada i pada, već na preko 6,00/km. Na 35.km prvi put stajem, istežem se. Kroz par minuta krećem ponovo ,vreme po 1km više i negledam, samo da stignem do cilja. Kad vidim ko me sve obilazi ne mogu da verujem.
Prelazimo preko mosta , pa uz Vislu prema dvorcu, tu tek duva sve jače, smrzli mi se prsti na rukama, obilazi me jedan skroz go samo u gaćama, ja se naravno čudim, ali očigledno nismo svi isti. Jedva trčim, grč me hvata na svaki 1 km. Stajem ponovo još 3-4 puta. Stižem konačno do dvorca ,na 40.km obradujem se, samo još 2km, uspeo sam. Publike sve više, svi viču, navijaju, tapšu. Stižem na 200m do cilja, gledam cilj i vreme, bilo je 3h55min. Ali tu me hvata iznenada novi , najjači grč u obe zadnje lože, a na butini mi iskače mišić kao veliki kliker. Ležim dole sa ukočene obe noge, ne mogu da se pomerim. Masa me bodri, ali ništa ne popušta. tako sam ostao jedno 5-6min. Konačno noge su malo popustile, ustajem i utrčavam u cilj, vreme 4:01:40 (kompletni rezultati). Srećan sam na kraju, ipak nisam odustao (tako mi je Drago rekao, važno je završiti trku, manje važno je vreme). Nisam ostvario plan 3h45min, ali sam završio trku , to je bitno.
Posle trke organizacija je takođe bila izvanredna. Otišao sam na masažu, Kasnije sam nekako otišao peške do hostela. Dragu nisam dočekao na cilju, pošto me je sve bolelo. On je svoje lako odradio, tačno 5:00:11 kako je i trebalo.
Na kraju kad sam se oporavio, zadovoljan sam što sam bio na krakovskom maratonu, to je jedno veliko iskustvo za buduće trke.
Aničić Predrag, ARK Fruška Gora , Novi Sad, april 2015.
