Prosle godine, lutajuci po internetu i trazeci zanimljive trke na kojima bi mogao da ucestvujem, naisao sam i na trke koje su se vec uveliko organizovale u Americi i tek pocele sa popularizacijom u Evropi. I samo ime trke u meni je izazvalo interesovanje: SPARTAN RACE.
Trke koje se sastoje od planinskog trcanja sa sto vecim nagibima terena i savladavanja prepreka kao na nekom drilu za specijalne jedinice. Posto sam vec 5 godina u Gorskoj sluzbi spasavanja (a poznato je da smo mi na planini kao kod svoje kuce) nije mi bilo tesko odluciti se da se okusam u takvoj vrsti trke. Takve trke se organizuju na 3 razlicite distance koje uslovljavaju i razlicit broj prepreka. Tako postoji Sprint varijanta sa 5+km i 15+ prepreka, Super sa 13+km i 21+ prepreka i najteza Beast varijanta sa 20+km i 26+ prepreka. Ako se predju sve tri varijante u toku jedne godine postaje se clan Spartan trifekta sto sam ja i uradio.
Ali ove godine se odrzavao prvi zimski Spartan race na svetu u Slovackoj, u ski centru Jasna. Naravno, odmah sam se prijavio. Posto su te trke uvek subotom, pitao sam se da li postoji jos neka trka, po mogucnoscu maratonska, u nedelju negde u blizini, kad vec prelazim toliki put, da ga iskoristim na najbolji moguci nacin. I tako sam kontaktirao Draga Boroju, posto znam da zivi u Poljskoj i zna sve u vezi trka na tim prostorima. Tako sam 2 nedelje pre polaska, korigovao plan puta. Trka koju mi jeDrago nasao je bila u Poljskoj, u mestu Cisna. Zimski Bieszczadski maraton. Takodje mi je dao i kontakt njegovog prijatelja, Ladislava Marasa iz Presova u Slovackoj, koji ce trcati taj maraton pa da mi se nadje ako bude trebalo. U kontaktu sa Ladislavom, rekao mi je da ce i on ucestvovati na Spartan race, i da ce takodje ici u Poljsku na maraton. Ispostavilo se da su nam se putevi poklopili.
Tako je moje putovanje pocelo u petak 23.01.2015. u 6 ujutru. Isao sam svojim kolima i posle nekih 8 sati voznje bio sam u Liptovkom Milkulas-u, 15km od ski centra. Prvo sto sam morao je bilo da nadjem smestaj za sta mi je trebalo 10min i vrlo povoljno, samo 12 evra. Sada sam bio opusteniji pa sam ostatak dana proveo u obilazenju „Jasne“ i Liptovskog Mikulasa. Legao sam ranije, kako bih se sto bolje odmorio od puta i zbog trke koja je predhodila. Iako je za mene start pocinjao u 11h, krenuo sam dosta ranije. Posle par kilometara, svi koju si krenuli na trku morali su da se parkiraju u podozju planine odakle su nas do gore vozili autobusi da ne bi doslo do guzve. A gore je sve polako pocinjalo. Samih takmicara je bilo 2500 i jos sigurno toliko gledalaca, muzika, mnogo pozitivne energije, iako je temperatura bila -5 stepeni, niko nije mario za to.
Start je poceo u 10h, tako da je na svakih 15min startovalo po 250 ljudi. Pokusavao sam da nadjem Ladislava pa sam video koji mu je startni broj i u koliko sati krece. Startovao je pola sata pre mene tako da sam mogao da ga sacekam na startnoj liniji. Tako je i bilo, primetio sam ga prilikom ulaska u startnu zonu, gde smo se i upoznali (slika gore). U kratkom razgovoru pokusao sam da se dogovorim sa njim da krenemo zajedno odatle za Poljsku, a to je znacilo da sam ga trebao naci medju hiljadama ljudi posle trke. Tu smo se pozdravili i on je krenuo. Posle pola sata dosao je red i na moj start. Zamalo da ispadne problem i pre pocetka trke, posto su trazili da svako ima pistaljku kod sebe, valjda ako se izgubi da moze da doziva pomoc, a ja je naravno nisam imao, ali uz malo molbe na srpskom, koji nisu razumeli, ipak su me pustili.
Zauzeo sam prvi red i cekao na znak. Dimna bomba je bacena i krenuli smo. Krenuo sam malo jace kako se ne bi zaglavio u guzvi odmah po startu i kako bih presao prve prepreke bez zadrzavanja. Tako je bilo, preskakanje bala sena i provlacenje kroz uzak tunel je proslo bez problema. Ali vec nakon nekoliko stotina metara osetio sam sta znaci nadmorska visina, trenirati na 100 mnm, a vec sutra trcati na 1500+ mnm, su dve potpuno razlicite stvari. Tako sam i ja poceo osecati manjak kiseonika na koji nisam navikao, tako da sam morao da usporim. Nastavio sam usporenim tempom i polako savladavao i kilometre i prepreke. Dubok sneg je otezavao i ovako tesku trku. A prepreke su se redjale: preskakanje
2.5m visokog zida, provlacenje ispod bodljikave zice u vise navrata, nosenje drva i dzakova sa peskom su samo neke od prepreka koje sam morao da predjem. Kako sam pokusavao da dam sve od sebe, tako sam morao da razmisljam i o maratonu koji me je cekao dan posle. Odlucio sam ipak da ne forsiram previse kako bi ostavio nesto snage i za Poljsku. I posle skoro dvocasovnog pentranja po planini, po najgorem terenu, poslednja prepreka u vidu manjeg ledenog zamka (oko koga su bili I ledeni ratnici Spartanci, slika desno) na koji sam morao da se popnem, prolaz izmedju stubova I CILJ. Jedna veoma zanimljiva trka je bila iza mene. Pokusao sam da najdem Ladislava, ali posto se nisam mogao dugo zadrzavati odlucio sam da krenem sam.
Autobusom do kola, presvlacenje i pokret. Predstojao mi je 270 km dug put do Poljske, a trebao sam stici pre 21h kako bih se prijavio za maraton. Posle 5 sati voznje stigao sam u Cisnu. Kako mi se cinilo, malo mesto u sred nicega. Prijavljivanje je bilo u nekom hotelu koji sam uz pomoc google maps-a nasao odmah. Tamo sam bio u 18:30h. Kako nisam znao sta i kako dalje, pomoc sam potrazio od coveka iz organizacije koji mi je pomogao oko prijavljivanja. Sad je ostao jos jedan problem, a to je prenociste. U razgovoru sa njim, rekao mi je da ce biti tesko posto je mesto malo i da je uglavnom popunjeno vec pristiglim trkacima ali da ce pokusati.Tako je bilo. Posle nekih pola sata imao sam i vise nego dobar smestaj. Sto se kaze, vise srece nego pameti. Legao sam ranije posto je start trke bio u 7:20h.
Ustajanje u 6 h. Napolju jos mrak. Temperatura oko 0 stepeni. Spremio sam se i krenuo polako ka startu. Posle kraceg zagrevanja u centru Cisne, moj prvi zimski planinski maraton je poceo. Posle 5-6 km skrenuli smo sa glavnog puta na sumski, koji je bio prekriven snegom ali solidno utaban, sto je meni znacilo, jer sam imao patike bez ijednog krampona. Lepo vreme, sneg koji je poceo da pada, su samo ulepsavali vec lepe predele kroz koje smo trcali. Prvih 24-25 km mi je proslo dobro. Drzao sam svoj tempo koliko sam mogao, vec iscrpljen od predhodne trke i predjenih skoro 1000km u kolima. Na 25-om km smo skrenuli sa tog dobro utabanog puta na put sa dubljim snegom. I odatle pocinju problemi. Prvo zbog obuce koja nije bila adekvatna za takvu trku, a sa druge strane su poceli da me muce grcevi. U penjanju su mi se grcili misici zadnje loze, u silasku prednje, tako da nisam znao sta je bilo gore. Tako sam morao da se nosim dobrih 10km. Ali posle hrane koju smo imali na jednoj okrepnoj stanici, grcevi su poceli da se smanjuju i opet sam poceo normalno da trcim. Olaksavajuca okolnost je bila i ta da je zadnjih 8 km uglavnom bilo blago nizbrdo. Jos jedno iznenadjanje za mene je bilo to sto sam mislio da je trka duga standardnih 42.2 km. To me je razuverila tabla sa natpisom 43 km a nigde cilja na vidiku. Ulazim u centar naselja i tabla 44 km ali znam da nema jos mnogo posto je cilj bio ispred hotela. Zadnjih 500m velike uzbrdice i posle mukotrpnih 44,6 km i 5 sati i 40 minuta (vidi kompletne rezultate) stigao sam na cilj druge trke u dva dana. Na cilju (slika dole) Ladislav sa svojom ekipom, docekuje me i cestita. Bilo mi je drago upoznati ga. Odmah me je pozvao na maraton u Kosicama u oktobru. Nikad se ne zna. Par reci, nekoliko fotografija i morao sam da ih napustim. Cekao me je 800km dug put do Beograda.
Iz Cisne sam krenuo u 14h i posle 10h voznje stigao sam kuci. Veoma umoran ali neopisivo zadovoljan postignutim. Mozda rezultati i nisu reprezentativni. Ali ako se uzme u obzir da sam u 2 i po dana vozio 23 sata, presao 1800km, pretrcao preko 50 planinskih kilometara za 7,5 sati u dve trke, ipak je vise nego dobar vikend. Posle ovog, bice ih sigurno jos mnogo slicnih. U svakom slucaju cu biti u kontaktu sa Dragom pa se nadam da cemo neki sledeci maraton trcati zajedno.
Nikola Kosanović, januar 2015
