„Maratonski“ rođendan, 42 godine i 195 dana

U nastavku prethodnih članaka, preneću vam utiske sa još jednog jubilarnog maratona, koji sam trčao u Ostravi, u Češkoj, u četvrtak 08. maja 2014.

Mila i Petr

Možda ćete se zapitati, otkud da neko organizuje svoj jubilarni maraton u četvrtak, i to još tri dana uoči praškog maratona, najvećeg na tim prostorima, gde obično učestvuje 4-5 hiljada maratonaca. Odgovor leži u jednostavnoj činjenici iskrenog prijateljstva dva češka maratonca, Milana Celuha i Petra Vali, kojima je, verovatno negde uz češko pivo, sinula ideja da zajednički proslave stoti maraton Milana, ali na dan kad Petr bude punio 42 godine i 195 dana, i to je palo baš na 08. maj 2014. Slično maratonu u Ošvjenćimu, i ovde je matični klub ovih maratonaca „MK Seitl“ pomogao u organizaciji.

Do Ostravi putovao sam najpre autobusom do Ćešina, onda sam peške prešao granicu, na kojoj naravno nema nikakve kontrole. I ovde ću ponoviti, po ko zna koji put, da se tada uvek setim naše sramne granice između Srbije i Crne Gore. I onda u vozu od Češkog Tešina do Ostrave, sasvim slučajno sretnem starog poznanika, maratonca Karela Ligockog, koji je takođe bio na pomenutom ultramaratonu u Atini, o čemu je bilo reči u prošlom članku. I on je u onoj blokadi doputovao nekim taksijem, a posle trke zajedno smo putovali vozom prema Srbiji. Na našoj granici naš policajac mu je rekao da siđe sa voza jer nije imao tranzitnu vizu. I sad kad smo se posle skoro 20 godina sreli, ja sam ga pitao, kako je došlo do toga da nije imao vizu. Znam da već u čitanju ovog teksta, samo letimično skačete sa reda na red, ali poslušajte dalje priču Karela. Krenuo je prema Grčkoj, ne proverivši da li je Jugoslavija za Čehe uvela vizu. Na našoj granici, policajac mu je rekao da ne može dalje jer nema vizu, i Karel silazi sa voza i odlazi u kancelariju subotičke granične Policije, objašnjava da nije znao da treba tranzitna viza, da ide na ultramaraton, ali ne pomaže ništa, policajac i dalje neumoljiv, Karel ne odustaje, ukazuje kako je velik prijatelj Jugoslavije, psuje Ameriku, ali uzalud. I onda poseže za zadnjim adutem, i pita policajca da li zna ko su ovi ljudi, i počinje sa nabrajanjem Stojanović, Radinović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Jugović, Prosinečki, Pančev, Savićević, Binić (verujte mi na reč i sad posle dvadesetak godina je naizust nabrojao ovaj šampionski sastav „Zvezde“, kad je osvojila Kup evropskih šampiona i Interkomntintalnu titulu!). Ispostavilo se da je zabezeknuti policajac, upravo veliki navijač „Zvezde“, ali i ljubitelj dobre kapljice, kojem u takvoj situaciji nije preostalo ništa drugo nego da iz stola izvuče flašu nekog konjaka, i nasuvši čašice sebi I Karelu, uz zdravicu reče- „Karel, ti si naš čovek“, i napisa mu samo na nekakvom obrazcu, da ima tranzitnu vizu, ali samo u jednom pravcu. Karel, pošto nije imao novaca za vađenje vize u našoj Ambasadi u Atini, pokušao je isti fazon u povratku, ali nije uspeo, verovatno je naleteo na policajca „Partizanovca“ (moj komentar).

Karel ima u karijeri istrčanih 174 maratona i 13 ultra. (češka lista kluba100maratona). Zanimljivo je da je on u zadnjih desetak godina se prebacio na takmičenja u klizanju, gde trenutno drži mnoge češke rekorde npr. u klizanju na 12 sati sa pređenih 248km. ili na 100km za 4:45:08. Ima i neke rekorde u vožnji na rolerima. Eto, toliko o Karelu, koji, iskreno govoreći,na momenat izgleda luckasto, uostalom, kao i većina od nas maratonaca.

Par reči o samoj trci u Ostravi. Trčalo se 6 krugova nešto izmenjenom stazom memorijalnih maratona u januaru i februaru, na kojima sam učestvovao već nekih 3-4 puta. Inače, klub „MK Seitl“ iz Ostrave organizuje i gradski maraton u septembru, a u saradnji sa klubom iz Ribnjika u Poljskoj organizuju regionalni kup sa desetak raznih trka (vidi članak ).

Bilo je prilično toplo, i sećam se da sam prvi krug jedva izgurao. U drugom sam sustigao Milana (na slici gore) i to mi je dalo dodatnu motivaciju, da trčim u društvu slavljenika. A svaki naredni nekako je bio sve lakši i lakši (vidi rezultate). Odaću vam tajnu, koja se i vidi na slici levo , na okrepnoj stanici bilo je i pivo, što je vrlo čest običaj na maratonima u Češkoj i Slovačkoj. A tog piva, posle trke bilo je na pretek. Naime, slavljenik Vala radi u lokalnoj pivari i gazda mu je odobrio sponzorstvo u pivu, pečenom prasetu i izvanrednom mađarskom gulašu.

Naravno, jedan od učesnika je bio i Šano, i upravo u svojoj jubilarnoj majici sa 700. – og maratona.

Nažalost, nisam mogao dugo uživati u izvanrednom svečarskom ambijentu na stadionu MK Seitl, jer sam morao blagovremeno kući u Tihi u Poljskoj, da bih se samo prepakovao i uputio na ultra-kros trku na 55km u Novom Tomišlu, u zapadnoj Poljskoj, i time zaokružio jednu nezaboravnu trkačku nedelju sa istrčana dva maratona i jednim ultra. Samo još da dodam, da je organizator ove ultra-kros trke, kroz nepregledne šume tog kraja, moj stari poznanik Rišard Borovjecki (na slici uručuje mi pehar za drugo mesto u kategoriji na jednom odprethodnih maratona). Uzgred, Rišard je bio sa drugarima na Panorama maraton u Beogradu i oduševljen je prijemom i gostoprimljivošću, koja im je ukazana od strane porodice Zarije Milanovića i osoblja hotela „Panorama“, i voleo bi da narednih godina ugosti ne samo Milanoviće, već i druge naše maratonce, konkretno, imamo besplatan smeštaj i oslobođeni plaćanja startnine (oko 30 evra). Verujte mi na reč, nećete se pokajati, ako dođete, doživećete mnogo, mnogo toga, što ovu trku čini takoreći unikatnom.

Eto, i ovom trećem članku sam pokušao, ne baš literalno umešno, da vam opišem jubilarne maratone, samo neke od mogućih varijanti. Posebno je zanimljiva ideja obeležavanja „maratonskog“ rođendana, 42 godine i 195 dana. Nadam se, da će sve ovo možda zagolicati maštu nekih naših potencijalnih slavljenika. Eto, nakon moje inicijative, već 23.avgusta, u Kuli će održati jubilarni stoti maraton profesora Jankovića u organizaciji  AK „Hajduk – maraton tim“ Kula . Šteta što i Zarija Milanović nije slično uradio, ovih dana je istrčao svoj stoti maraton u Tutinu. Verujem da će 200. maraton biće slavljenički i kod Zarije. Srećko ima 95 maratona, ali čini mi se da je već izrazio rezervisanost prema ovakvom obeležavanju jubilarnog maratona. I sam sam svojevremeno bio ravnodušan u tome, ali sada verujem da ću obeležiti svoj 300. maraton, Onda, vidimo se u Futogu sredinom 2016. na (noćnom) maratonu (osvetljenom) sedamkilometarskom stazom, nasipom kraj Dunava.

Drago Boroja, avgust 2014.