777. maraton Simon Aleksandra, Slovačka

Pre nekih dve godine započeo sam članak (klikni ovde) ovim rečima: Možete li zamisliti čoveka koji je pretrčao više od 200 maratona? A 300, a  400, a 500, a 600? … Radilo se o slovačkom maratoncu Aleksandru Simonu, koji je tada pretrčao svoj 666. maraton, baš na dan 6.6. I evo, ovih dana, dakle, posle 2 godine i 31 dana, neumorni Aleksandar, od milja Šano , je upriličio i svoj 777.maraton i to baš na dan 7.7, sa startom tačno u 7 sati i 77 minuta, iliti, u 8 sati i 17 minuta. O Šanu sam pisao već nekoliko puta sa svojih maratona u Slovačkoj i neću vas više zamarati njegovom izuzetnom trkačkom karijerom. Na jednom od prethodnih tzv. žilinskih hamburg maratona u aprilu, Šano je nagovestio ovaj „jubilarac“, i svečano pozvao sve prisutne, između ostalih Simića, Milanovića i mene. Milanović nije mogao doći zbog porodičnih razloga, a Simiću sada je primarniji foto-aparat. Šalim se naravno, ali verovatno ni ja iz finansijskih razloga ne bih došao iz daleke Srbije, ali ovde na nekih 130-140km od Tihija u Poljskoj, i troškovima za voz 15-16 evra, jednostavno sam morao i propratiti i biti sudionik takvog događaja. Ne trči se često na takvom jubilarnom maratonu. Noćio sam zajedno sa „bakicom“ Evom Zajdlovom i Zdenekom Kopeckim kod gostoprimljivog Šana. Samo da dodam još da Eva (na slici levo), iako u dobranim šezdesetim godinama, još uvek trči maratone debelo ispod 4 sata, i trenutno ima 288 pretrčanih maratona. Na narednoj fotografiji su svi učesnici.

Uslovi za trčanje su bili takvi, kakvi se mogu očekivati na početku jula. Verovatno je, kao i u prognozama, bilo skoro 30C, a dodatno je stvar otežavala povećana vlažnost uoči nadolazećih podnevnih pljuskova. Iako sam krenuo mnogo sporije, nego na zadnjim maratonima, ipak sam na nekom 26-27km preuzeo taktiku Srećka, tj. malo trčanja, manje-više hodanja. U takvoj situaciji, kao melem na ranu je došao dolazak panji Dane, žene Šana, koja je samoinicijativno donela tri hladna piva, i iskapivši u 3 navrata po deci ovog božanskog pića, sa lakoćom sam dokrajčio zadnjih 10-12 km. Čak se igrom slučaja desilo, da sam ostvario vreme simbolično ovoj trci. Naime, imao sam 4:17:07, ili, transformisano u neki hibridni heksa-dekadni sistem, onda ono poprima oblik 3:77: 7. (rezultati)

Verovatno zbog vremenskih prilika, u ovom maratonu svi smo trčali ispod svog proseka, pa i slavljenik Šano, iako u ovoj godini je prosečno trčao svoje maratone čak i za 20-30 minuta bolje nego u prethodnim godinama. Proletos, kad sam bio kod njega, objasnio mi je tajnu tog napretka, pokazavši mi je dve knjige pod naslovima: Život bez pšenice. (Wheat Belly) Davis Wiliama i Naservírujte si víťazstvo (Serve to win) Novaka Đokovića. Obe knjige govore i specifičnoj ishrani bez pšenice i sličnih namirnica sa tzv. glutenom. Kako mi je Šano rekao, kompletna njegova porodica, kao i šire porodice njegove kćerke i sina, od jesenas su počeli primenjivati preporuke iz tih knjiga i svi redom sada tvrde da se mnogo, mnogo bolje osećaju, skoro kao preporođeni. Ja se još nisam ozbiljnije zabavio tom temom, samo sam letimično pogledao šta ima na internetu o tome, a tamo kao i obično, svega i svačega, prosto da se čovek zapita, otkud nekima takva smelost, čitaj bezobrazluk, da pišu tako neozbiljno o takvoj ozbiljnoj stvari. Sve u svemu, jedni hvale, drugi kude. Ja lično nemam nameru da se upuštam u dublju analizu pluseva i minusa glutenske dijete, i zasad ništa ne menjam u svojoj ishrani. Ostajem pri svom stavu, kojeg sam uostalom i imao sve ove godine, treba jesti sve što je prirodno, ali umereno.

Nakon trke, Šano je upriličio u obližnjem restoranu ručak za sve (ipak sa glutenom). Ne moram opisivati veselu atmosferu, uz odlično češko pivo tokom tog ručka.

Jedan od učesnika je bio i Mirek Hasal iz Češke, lik na nekoliko narednih fotografija. Mirek je, inače, po profesiji stjuard u češkoj avio-kompaniji, zahvaljujući čemu, ima mogućnost da učestvuje na maratonima širom sveta. Dosad ima istrčana 72 maratona, a od toga je dvadesetak na prestižnih i izazovnih svetskih maratona (ova slika desno je napravljena tokom maratona preko zaleđenog Bajkalskog jezera u Sibiru) Ovde ću dati link (klikni ovde) prema njegovoj listi maratona, da bismo ujedno videli kako to sjajno rade na češkom sajtu behej.com. Na toj listi uočićete i maraton pod nazivom Airbus A310 Marathon 18.05.2007. Ako kliknete ovde videćete da se to radi o maratonu unutar aviona Airbus, tokom leta na liniji Prag- Varadero (Kuba), na visini od 11000 m, pri brzini od 810 km/h, pri spoljnoj temperaturi od – 57 C. To je bio (možda još uvek i aktuelni) visinski svetski rekord istrčavanja maratona, a verovatno i po broju krugova, ukupno 693. Ja dobro znam kakve su reakcije mnogih, kad im kažem da sam trčao onaj maraton hodnicima jedne škole u Prievidzi u Slovačkoj sa 311 krugova, sad samo mogu da zamislim njihovu reakciju na ovih Mirekovih 693 kruga.

I da se na kraju vratim na onu prvu rečenicu ovog članka… Možete li zamisliti čoveka koji je pretrčao više od 200 maratona? A 300… I, evo, posle dve godine i ja sam u međuvremenu duboko „zabrazdio“ prema 300. maratonu, a, ako junačko zdravlje posluži, i ako održim kontinuitet istrčavanja 20-30 maratona godišnje, vrlo je moguće da 3.3. (tačnije, 3.marta 2017), u 3 sata i 3 min (po podne) organizujem svoj 333. maraton. U tom slučaju, već sada svi ste dobrodošli. Vode i piva biće sigurno, a verovatno i nešto preko pogače, pa makar to i bilo sa glutenom.

Drago Boroja, Žilina, Slovačka, 07.07.2014