Učešće na maratonima, trošak ili dobitak?

Nedavno, na maratonu „Plavi krug“,  Živadin Pucarević me je pitao, koliko me je koštalo istrčavanje 38 prošlogodišnjih maratona. Slično pitanje sam već čuo nekoliko puta ranije. Nemam tačnu računicu, a da budem iskren, i ne želim da je znam, ali ću na primeru 11 zadnjih maratona, o kojima ću usput napisati nekoliko propratnih reči, da to dočaram, i ukažem da uz malo snalažljivosti to uglavnom može da bude povoljno za džep. Svaki maraton je priča za sebe, svaki ima neku svoju specifičnost i to treba, pa makar i u skračenoj verziji, ovekovečiti.

Pančevo, Tutin i Rybnik (POL)

Nakon Pančevačkog noćnog i Tutinskog planinskog maratona 27.07. i 04.08, koji su  bili  besplatni sasvim, o čemu sam pisao u predposlednjem članku, (putni trošak do Srbije i nazad  je 90 evra, i mada  bi me toliko koštalo i bez ovih maratona, ja ću ih računati u troškove), u Ribnjiku sam 18.08. učestvovao na maratonu, o kojem  sam već pisao u članku Novi rekord – 4 maratona za 8 dana. Ribnjik je grad svega na 50 km od Tihija, dakle minimalni putni troškovi, uz ljubazan poziv direktora trke, i oslobađanje startnine. Ostvareno vreme 4:19:13 (vidi rezultate). Verovatno me je u toj trci, gde se jedna trećina trči kroz šumu, ujeo neki insekt, usled čega sam narednih dana imao jako zapaljenje vena leve noge, uz visoku temperaturu do 40 stepeni. Skoro tri nedelje na savet lekarke nisam trenirao, tako da sam u naredni maraton ušao skoro bez  treninga.

Krynica (POL)

 

Taj maraton je bio u okviru Trkačkog Festivala u Krinjici od 06.- 08.09, i za njega sam organizator kaže, da je najteži ulični maraton u Poljskoj, jer se trči preko dva brdska prevoja. Ja sam, inače, Ambasador tog Festivala, i imam tamo besplatan smeštaj i učešće.  Putovao sam sa drugarom Plevnjakom (bio ove godine u Podgorici) i za gorivo sam dao 15 evra.

Moja Bernadeta (2223) je napravila pravi podvig – tamo na licu mesta je odlučila da osim u trci na 10km, učestvuje i u maratonu, i tako reći bez ikakvih treninga istrčala maraton za 5:10:14  Od naših ovde su bili u maratonu Zarija Milanović, Vojislav Ćurulić, Saša Gacik, Ljubivoje Grbović, Milivoje Simić, kao i Lidija Mikloš u planinskom ultramartonu na 100 km. Svima sam, na ovaj ili onaj način, kao Ambasador, značajno pomogao sa smanjenim startninama  i  jeftinim smeštajem. U trci na 100 km je učestvovala i Marija Vrajić iz Zagreba, koja je na 40.om km odustala, spakovala se, otputovala za Slovačku, i odmah sutradan u Banskoj Bistrici, zamislite,  pobedila u maratonu sa vremenom 2:59:43 . Ja sam nakon onog zapaljenja vena, išao za 12 minuta lošije nego prošle godine, dakle za 4:18:42, Zarija 3:41:15, Saša 4:05:08, Voja 4:23:35, Milivoje 4:29:53 i Ljuba 4:57:16 (vidi rezultate).

Wrocław (POL)

Naredne nedelje 15.09. opet sa Plevnjakom otputovao sam  u Vroclav na maraton (za gorivo sam dao oko 20 evra), a startnine sam bio oslobođen kao 60-godišnjak, što je praksa na mnogim trkama u Poljskoj. Noćio sam kod Maćeja Kovalonka, poljskog maratonca, koji je prošle godine bio u Podgorici, o čemu je napisao članak na besprekornom srpskom Utisci poljskog maratonca sa maratona u N.Sadu i Podgorici. Tokom boravka kod njega osvedočio sam se da Maćej skoro zna bolje našu gramatiku nego ja. I ovde je bilo naših: Voja, Zarija, Srećko, kao i Marija Vrajić (broj 16), koja je zauzela soldno 4. mesto i inkasirala 500 evra. Ja sam u nekom svom planiranom tempu istrčao za 3:52:13, Zarija 3:32:46, Voja 4:03:49 i Srećko 4:11:38 (vidi rezultate).

Ostrava (CZE)

Naredni maraton je bio za dve nedelje u Ostravi, u Češkoj 29.09.. Ostrava je na nekih 100 km od Tihija i dao sam oko 15 evra za gorivo Tadeušu Jasek, fenomenalnom maratoncu, o kome sam pisao u članku Ponovo među prijateljima, Kula i Senica, 15.06.2013. Zamislite, Tadeuš (broj 10) je u ovom maratonu bio ukupno šesti sa vremenom 2:53:35  Ja sam imao vreme 3:55:30 (vidi rezultate) . Moj, sada već dobri poznanik, Oto Seitl, direktor trke, četvrti na listi kluba100 Češke sa 369 maratona, ne samo da me je oslobodio startnine, već je hteo da mi plati i hotel, na šta sam se ja ljubazno zahvalio i noćio kod poznanika Vladimir Pasternaka, statističara čeških i slovačkih trka, o kome sam već nekoliko puta pisao.

Ovo je bilo 52. izdanje ovog maratona, što je zaista impresivno.

Poznań (POL)

 

Prošle godine sam u Poznanju bio pozvan kao „elitni“ takmičar  (vidi članak). Ove godine su mi ljubazno odgovorili da je lista pozvanih već zatvorena. Kad sam već bio rešio da ne idem zbog skupe startnine (oko 40 evra) i dalekog puta, dobio sam informaciju iz Direkcije Festivala trčanja da Ambasadori imaju besplatno učešće, i tako sam ponovo sa Plevnjakom odputovao za Poznanj. Troškovi puta su bili 25 evra, a nočio sam u sportskoj hali u svojoj vreći za spavanje Tog 13. 10. bio je to zaista impresivni maraton sa preko 6000 učesnika. Trebalo je videti kako se na pasta-parti i posle trke dele u neograničenim količinama porcije špageta i piva za sve, i za takmičare i za pratioce i navijače, i to bez ikakve gužve. A kod nas u Beogradu i Novom Sadu ni za tu šačicu maratonaca nema skoro nikakvih okrepljenja, i što je još najgore, ništa se ne dešava, nema nikakvih proglašenja u veteranskim kategorijama.

Pokušao sam da se držim grupe na 3:45, što mi je i uspevalo nekako da 30. km a onda sam počeo zaostajati i završio u vremenu 3:49:10 (rezultati). i Ovde, kao ni u Krinjici, kao ni u Vroclavu, nisam imao sreću da na tomboli dobijem auto. Kao na većini maratona u Poljskoj,  već u svlačionici sam dobio SMS sa ostvarenim vremenom i plasmanom ukupnim i u starosnoj kategoriji. A čipovima u Novom Sadu treba 2-3 dana da prorade, pa se onda okači nekakav link prema rezultatima, koje običan čovek nema šanse da otvori, a ako i uspe u tome, onda nađe da je  pobednica stavljena u mušku kategoriju. Na zvaničnom sajtu AIMS-a još uvek figuriše (klikni ovde) da je Zarija Milanović, pobednik(ca) NS maratona 2012.god.

Tychy (POL)

U svom gradu Tihi, 20.10. sam istrčao maraton „Perla Paprocan“ (Biser paprocanskog jezera), koji se tradicionalno održava dvaput godišnje u martu i oktobru. I o tom maratonu sam već pisao (vidi članak).  Tog vikenda u krugu od pedesetak kilometara održana su 3 maratona, 1 ultra na 24h, i nekoliko kraćih trka. Verovatno su se bolji trkači opredelili za učešća u onim drugim trkama, tako da se meni desilo, da budem čak treći u ovom maratonu u vremenu 3:59:38 (rezultati) . Ovde sam se pokazao kao Džek i platio sam startninu od 5 evra.

Podgorica

Naredni maraton je bio u Podgorici 27.10., što je opisano u prethodnom članku, i gde sam, kao i Drago Knežević, zaokružio učešća na svih dosadašnjih 20 maratona. Opet trošak od 90 evra za put iz Poljske, i 5 za startninu.

Beograd

 

Na putu za Podgoricu sam tek doznao da će se 03.11. održati maraton pod nazivom „Plavi krug“ na Savskom jezeru, tako da sam u momentu odlučio da svoj povratak do Poljske odložim do kraja te nedelje. I nisam se pokajao, za ovaj doživljaj vredelo je ostati. Ono što su uradili organizatori, Udruženje Plavi krug, sigurno je za tri koplja pomerilo granice standarda dobre organizacije trke. Sve je bilo besprekorno, od prijava i solidnog startnog paketa, odvoženja turističkim vozićem na mesto starta, odličnim sadržajem i radom okrepnih stanica, podrškom grupe biciklista koji su nam omogućili prohodnost među brojnim šetačima, dobra okrepa posle cilja, pa sve do zajedničkog ručka u restoranu „Jezero“… I SVE TO ZA DŽABAKA. Ja se kao i mnogi drugi pitam, kako im je to uspelo. Trebalo je tog dana za uvo uhvatiti gospodu iz beogradskog i novosadskog maratona, dovesti ih ovde u pratnji nekog mačka, i da se  besplatno uče, kako treba da izgleda dobra organizacija, kako se poštuje svaki takmičar. Ako pitate a zašto onaj mačak, odgovor znate, pa da ova gospoda imaju gde da okače svoja članstva u AIMSu, kao i iluzije o svetskom rejtingu svojih trka.

Ne računajući masovnu trku podrške na 7.7km, ovde je maraton istrčalo 66 osoba (rezultati) . Računajući na našim maratonima samo domaće učesnike, jedino je u Beogradu  bilo značajno više učesnika (235), na svim ostalim manje: na Noćnom u Novom Sadu 60, na „aimsovskom“ maratonu u Novom Sadu 57, na Pančevačkom noćnom 30, na Niškom zimskom 30, u Koceljevi 24 i u Tutinu 14.

Radziechowy (POL)

I posle povratka u Poljsku, već u subotu 09.11. planinski maraton u selu Rađehovi, koje je nekih 70km od Tihija, za šta sam platio Plevnjaku oko 5 evra za gorivo. Ovde sam već trčao pre dve godine. Direktor trke, maratonac i ultramaratonac Dudek Edward,  je moj stari poznanik, jer je već bio na maratonima u Skoplju, Podgorici i Novom Sadu, upravo zahvaljujući mojim nagovaranjima, tako da sam  i ovde bio oslobođen plaćanja startnine. Rađehovi ima svega 4.500 stanovnika, ali sa maratonom se nebi postideli ni da imaju 450.000 stanovnika. Deo staze prolazi kroz nacionalni park i zbog toga je broj učesnika ograničen na 300, ali svake godine se javi preko 400. Radi se o planinskom maratonu gde je start na nekih 450 metara nadmorske visine, polovina staze na vrhu obližnje planine na 1250 m, a u povratku još jedna „golgota“ preko brda koji se upravi zove Golgota Beskida, putem, na kojem  su na 14 lokacija odgovarajućim skulpturama i motivima prikazani poslednji sati života Hrista.

Nezaboravna je trening trka na 5km u petak popodne, upravo na brdo Golgota, a naroćito pasta-party sa obiljem jela i pića, muzike i plesa.

Start trke je na lokalnom fudbalskom stadionu, a cilj kraj Doma kulture. Kiša, koja je počela da pada pred kraj maratona, pokvarila je tradicionalno druženje uz roštilj sa kobasicama. Umesto toga, u Domu kulture upriličeno je tradicionalno poljsko jelo žurek, kiselkasta čorba sa krompirom i kobasicama, uz čuveno živjecko točeno pivo, kulturno-zabavni program i svečano uručenje vrednih robnih nagrada u svim kategorijama.

I još jedna paralela, trebalo je videti direktora trke Dudeka, kako je tokom trke, na nekoliko punkteva svakom učesniku dao „petaka“, a na cilju čestitao za istrčani maraton i uručio medalju (na desnoj slici uručuje medalju mom dobrom prijatelju iz Slovačke Ladislavu Maras).

Kao i prošlog puta, naredna 4 dana nosio sam „uspomenu“ na taj maraton u vidu jake upale, praktično svih partija mišića nogu, što ukazuje na težinu staze, na kojoj  ne znaš šta je gore, uspon na vrh Skšične , ili posle toga trčanje na nizbrdici. A ostatak staze  je odprilike kao na Plitvicama, uglavnom gore-dole. Na većini uspona sam uglavnom brzo hodao, dok sam na nizbdici možda i preterivao sa pojačanim tempom, pogotovo na onoj dugoj od nekih 8-9km posle vrha Skžične. Ostvario sam vreme 4:37:57, što je za nešto više od 2 minute lošije nego pre 2 godine, ali sam ipak vrlo zadovoljan (Rezultati).

I konačno evo ukupnog troškovnika (u evrima)

Datum		Putni	Smeštaj	Startnina	Ukupno
27.07.	Pančevo	90+10	0	0	100
04.08.	Tutin	10	0	0	10
11.08	Ribnjik, POL	10	0	0	10
08.09.	Krinjica, POL	15	0	0	15
15.09.	Vroclav, POL	20	0	0	20
29.09.	Ostrava, CZE	15	0	0	15
13.10	Poznanj, POL	25	0	0	25
20.10.	Tychy, POL	0	0	5	5
27.10.	Podgorica, MNE	90	0	5	95
03.11.	Beograd,	10	0	0	10
09.11.	Rađehovi, POL	5	0	0	5
				Ukupno	310

Dakle, na ovih 11 maratona, uz dve posete svojim najbližima u Futogu, prosečnan trošak je nepunih 30 evra. Za naše prilike, a pogotovo moje, kad već dve godine nemam stalnog posla, ovo i nisu male pare. Ali, kao odgovor na pitanje sa početka ovog članka,  neke stvari u životu, ne treba gledati kruto kroz dinar. Neprocenjivo bogatstvo i zadovoljstvo pružaju brojna putovanja, upoznavanja novih krajeva, susreti sa starim poznanicima, upoznavanje novih ljudi, kultura i običaja, a pogotovo nalaženja novih izazova u trčanju.

Drago Boroja, novembar 2013.