Uvek su osvrti na proteklo vreme vezani za mahom lepe doživljaje. To bi i ovog puta bio slučaj da u nizu mojih maratonskih učestovanja ove, 2013 godine, nije bilo i zadnjeg u Novom Sadu… pa ću stoga ove maratone kratko ocrtati i (ne)namerno uporediti.
Kod mene je godina počela sa 26. beogradskim maratonom. Ako izuzmem žegu koja je sve takmičare dodatno umarala, nije bilo nekih događaja koji bi na sebe posebno privukli pažnju. Možda, gledano sa tačke nas sporijih takmičara, trebalo bi napitke za osvežavanje držati ispod suncobrana da nebi „proključali“. Inaže naš beogradski maraton, što se tiče masovnosti ne pokazuje željeni napredak.
Krakov (XII), na koji startujem nedelju dana kasnije, blista u svojoj masovnosti I profesionalnosti. Sigurno, ovde srećem jednu publiku koja svojom srdačnošću nosi takmičare preko svih 42 kilometra…Događaj koji ostaje u dugom I lepom sećanju. Neću da propustim ni pohvalu organizacije puta i boravka nas maratonaca u Krakovu. Posebno zalaganje maratonca Drage Boroje I njegovo poznavanje jezika, ulepšalo nam je boravak u Poljskoj.
Dve nedelje posle Krakova, nalazim se na putu za Skoplje. Tamo sam bio neke 1964. posle zemljotresa. Vođa puta, naš Neđo, besprekorno je obavio svoju funkciju.
Skopski maraton, po mom viđenju, u par narednih godina, bez „autobusa iz okoline” neće imati supstancu. Mislim da će još puno vode proteći Vardarom dok ovaj maraton stane na čvrste noge. Ja im to, u ime svih ljubitelja maratona, od sveg srca želim.
Ova moja nerada prognoza tiče se i maratona u Podgorici gde sam učestovao prošle, 2012. godine. I ovde kao i u Skoplju, Novom Sadu, pa delimično i u Beogradu, treba još dosta pionirskog rada…
Sledeci maraton je u Nemackoj, 18.- Papst maraton u Niedernhallu. Po broju učesnika sličan Novom Sadu. Mislim sličan po broju ali ne i po odnosu prijavljenih/istrcanih. Maraton je pod pokroviteljstvom firmi I opštine toga kraja. Na svakom koraku prazničko raspoloženje. Orkestri i folkklorne grupe uzduž staze bodre takmičare…Organizaciona logistika je bezprekorna. Takmičenja u raznim disciplinama traju tokom celog dana. Za žitelje ovoga kraja,ova priredba je prava fešta….
Za kraj sezone izabrao sam vojvođansku metropolu. Na aerodrumu u Stutgartu oslovljava me Nemac Thomas, pošto me je po prtljagu prepoznao kao maratonca. Reče mi da je iz liste prijavljenih video moje ime i da smo samo nas dvojica iz Nemačke. Raspitivao se za maraton i za Novi Sad. Odseli smo u istom hotelu. Kasnije smo se viđali i za vreme trke. Pošto je bio jedan od bržih, nismo se sreli posle trke da ga pitam za utiske…
Trka I na kraju…zbrka. 
Od preko 200 prijavljenih u Novom Sadu, na cilj stiže jedva jedna trećina.
Od te trećine veći deo (brži) trče do cilja 42 km. Manji deo (sporiji) samo 41 km. Zašto je to tako zna samo… organizator.
U potpunosti razumem gnev takmičara koji su optrčali celu stazu, a stigli iza onih kojima je organizator skratio stazu za 1 km.
Pored ovog skandala, skandalozno je bilo pri takom vremenu, na suncu, ukloniti redare i osveženje u regularnom vremenu održavanja takmičenja. Pogotovo što se , posle 4 sata trajanja trke, radi o sporijim I starijim takmičarima, kojima je i te kako važno da osoblje i osveženje bude prisutno.
Neodgovorno je takođe, bez obzira na gest organizatora, da takmičari na sopstvenu odgovornost trče u neobezbđenom delu tog spornog kilometra.
Znam, video sam i u Podgorici, da manjka na infrastrukturi. Tamo je posle trke sam Drago, iako učesnik trke, obrađivao podatke na kompjuteru. Novi Sad ima iste probleme.
Pitam se, kako ce Thomas iz Nemačke otvoriti listu rezultata novosadskog maratona kad je i meni bila potrebna pomoć? A, ako budem nekad sreo Thomasa, verujte mi, neću mu od ovog nista ispričati. Pogađate zašto!
Neznam da li na ovakvim takmičenjima postoje delegati nekog internacionalnog saveza koji podnose izveštaj sa terena. Možda bi takvi protokoli doprineli više unapredjenju ovoga sporta nego svi ovi komentari I kritike, računajuci i ovu.
I još ovo; čuo sam, postoje i maratonci koji skraćuju stazu bez saglasnosti organizatora. O njima neću pisati. Oni to ne zaslužuju!
Ako ovoj prilog probudi kod Vas volju za diskusijom, samo izvolite. Radujem se svakom komentaru!
Marko Batić, D-Remseck, Oktobar 2013
