Cracovia maraton 2013 – Ispunjena želja

Konačno  mi se ostvarila  davna želja – organizacija dolaska naših maratonaca na jedan od maratona u Poljskoj.

Za uvod hteo bih da dodam još razloge kašnjenja sa izveštajem. Pre svega sam očekivao da će još neko od naših maratonaca napisati nešto o maratonu u Krakovu, ali uzalud. Čak ni revnosni Saša Gacik na svom blogu se nije oglasio. Iskreno se nadam da nije u pitanju neko nezadovoljstvo, ali čak i u tom slučaju dobro bi bilo napisati dobronamerne kritike i sugestije. Srećka  Mićića razumem, posle američke turneje, ovo mu se sigurno činila kao seoska trka. Druga stvar, ovih prethodnih dana me je namučio deda Miloje Andrić,  čije godine nisam svojevremeno predvideo u tablicama starosnih koeficijenata. Naime nakon unosa rezultata sa beogradskog maratona moj program obrade rezultata naših maratonaca za 2013. godinu, prosto rečeno, se blokirao. Proverio sam sve unose, prošao kroz sve formule u querijima – sve dobro, a ipak ne funkcioniše. I onda skoro slučajno otvorim tabelu koeficijenata, i tek tada uvidim da sam ja svojevremeno upisao koeficijente samo do 80 godina. Sećam se da sam tada pre nekih petnaest godina skoro bio ubeđen da neće nikad biti iskorišćen ni taj od 80 godina, ali eto sjajni deda Miloje me je demantovao sa svojih čak 82 godine. Bravo Miloje, nastavi tako i  „blokiraj“ nas  i sa 100 godina.

Da se vratimo temi. U realizaciji ove želje, saradnik mi je bio Zdravko Mišović, i ja mu se iskreno zahvaljujem na dobro obavljenom poslu. Nas dvojica dobro znamo, kroz koje sve peripetije smo prošli, od početno malog broja prijavljenih, kada smo se dvoumili šta dalje, odustati ili ne, pa sve  do nekoliko otkazivanja uoči samog puta. U šali ću neskromno napisati i ovo. Da sam izvesni naš maratonac – profesor mogao bih debelo  nakititi kako moje ime ima već renome u Poljskoj, i da smo zahvaljujući tome imali razne pogodnosti i poseban tretman kod Organizatora.

Naše maratonce sam sačekao u Krakovu, s obzirom da u zadnje dve godine uglavnom živim u Poljskoj u gradu Tihi, koji je nekih 100km udaljen od Krakova. Dolazak autobusa iz Novog Sada je kasnio nekih 2 sata zbog lutanja u Budimpešti, što je poremetilo i ionako nategnuti dnevni program aktivnosti. Pokazalo se zatim da je to subotnje popodne bilo nedovoljno da bi se sve valjano postiglo, od prijavljivanja, obilaska EXPO-a, odmora u hotelu posle napornog noćnog putovanja, obilaska kraljevskog dvorca i centra Krakova, sve do pasta-party. Razumljivo je bilo nezadovoljstvo pojedinaca što nismo posetili čuveni rudnik soli Vjelička, ili koncentracioni logor Aušvic, za šta je  trebalo odvojiti nekih 4-5 sati, a u ovakvoj varijanti sa jednim noćenjem za to jednostavno nije bilo vremena. Čak mislim da bi se tih 3-4 sata hodanja u tim objektima sigurno odrazilo na dodatni zamor, a to baš i nije zgodno uoči maratona, koji je ipak osnovni motiv dolaska u Krakov, bar za većinu je tako.

Prijavljivanje je obavljeno relativno brzo  u holovima stadiona fudbalskog kluba Visla. Startni paket je bio uobičajen, ali sa jednom izuzetno lepom tehničkom majicom. Pokazalo se da je ovaj EXPO bio jedan od najskromnijih na koji sam ja bio u Poljskoj. Jedino je na jednom štandu bilo majica i helanki na rasprodaji za 7-8 evra, što su mnogi naši i iskoristili.Bilo je i besplatnih čokoladica i naseckanih kobasica, što smo takođe iskoristili, da se ne uvrede domaćini.

U kratkom obilasku pomenutih znamenitosti na kratko smo zadržali kraj statue zmaja ispred ulaza u dugačku pećinu ispod kraljevskog dvorca, koga je po legendi ubio knez Krakus, osnivač grada Krakova. Međutim, neki zlobnici tvrde da je taj zmaj umro zbog gladi, naime, on se hranio isključivo devicama…To popodne smo imali priliku na kratko da posmatramo i maraton za rolere, sa preko 200 učesnika. Zanimljiva trka sa brojnim tzv. vozovima, u kojima se draftuju na desetine rolera. Pobednik je imao impresivno vreme 1:09:35

Nakon subotnjeg toplog popodneva, doćekao nas je izuzetno povoljan dan za trčanje, oblačno, nekih petnaestak stepeni i sa povremenom kišicom. Izgleda da baš imam sreće sa vremenom u Krakovu – tri puta sam učestvovao i sva tri puta kišica. Usledio je zajednički doručak u hotelu u organizaciji Zdravka i Dragane. Garderobu smo imali u našem autobusu koji je bio parkiran iza stadiona.

Usledio je start maratona sa preko 4500 učesnika. Staza maratona je prilično ravna i vodi kroz centar ovog izuzetno lepog grada, duž reke Visle i nekoliko urbanih kvartova. Bogato opremljene okrepne stanice su bile po mom ukusu, jer su imale  izotonične napitke svakih 5km. Ovog puta sam i ja imao jedan svoj gel kojeg sam posrkao u drugoj polovini maratona. Moram se pohvaliti da sam drugu polovinu maratona ima za 6 minuta bržu nego prvu, i ujedno najbolji rezultat od 9 ovogodišnjih maratona. Pregledom rezultata,slično je trčao i uvek nasmejani Miljurko Đurković, dok su profesor Zoran, Neša Milenković, Branislav Lazić i Zoran Kamfer imali ujednačen tempo.

Za moje ubrzanje sigurno  je doprineo i moj mp3 plejer  i „maratonsko slušanje“ jedne pesme pod nazivom  Sebastian grupe Cokney Rebel, koju sam nedavno skinuo sa interneta,. To je u davnim sedemdesetim bila pesma moje mladosti i zaista sam uživao slušajući je iznova, iznova u različitim aranžmanima. Ovde su dva linka za one koje bi to poslušali (link1 i link2). Uzgred do polumaratona sam trčao sa grupom na 4:00, u kojoj je takođe bio i ovaj kelner sa slike, koji me je zadivio sa lakoćom trčanja i umešnosti nošenja tace sa čašama, iz koje si ni kap nije ispljusnula. Završio je maraton u vremenu 4:03.

Mislim da su skoro svi ostali naši maratonci ostvarili vremena sa kojima su zadovoljni. Najbolji je bio Milenković Nebojša (3071) sa 2:54:48, zatim Branislav Lazić sa 3:04:37, profesor Janković sa 3:05:47 i Stranjaković sa 3:06:15. Time je definitivno Dušan zapušio usta onima koji su mislili da se on vozio u Podgorici tokom maratona. Profesora mi je bilo malo žao, kad smo na brojnim INFO-pultevima,sličnim bankomatima,  proveravali svoja vremena i  plasman u kategoriji, kad je saznao da je tek jedanesti u kategoriji M50 (prva trojica su išla ispod 2:50). Fenomenalni Ćira nam je ipak osvetlao obraz sa petim mestom u kategoriji M60, i nagradom u vrednosti bona na 50 evra. Uzgred, nagrade za veterane u svakoj kategoriji su bile 150-125-100-75-50-25.  U generalnom plasmanu nagrade su bile uslovljene ostvarenim vremenom i za npr. pobednika nagrada se kretala od 1250 do 7500 evra

Naravno, kao i svudam širom sveta najbolji su bili Afrikanci (naš Zdravko im je pravio društvo nekih 4-5 km i napravio dobar tempo-trening).  Poljak Lahovski Andžej je zauzeo ćetvrto  mesto sa vremenom 2:26:46 Ovo me je podsetilo na opkladu koju sam dobio od Srećka Ilinčića, koji je ovde došao kao turista. Naime, Srećko, kao vrsni poznavalac maratonskih prilika, u jednom momentu je rekao, da su Poljaci uvek imali dobrih maratonaca-ki i da ih ima „čak“ tidesetak maratonaca koji su imali rezultat bolji od 2:30, na šta sam mu odgovorio da po mom sećanju takvih ispod 2:30 imaju na stotine, a da najmanje tridesetak imaju čak bolje vreme od 2:15. Nemoguće, odgovorio je i usledila je opklada, naravno u gajbu piva. Proverili smo na internetu, i svi prisutni su sa nevericom gledali na rang-listu . Trojica Poljaka imaju rezultat ispod 2:10, 35 ispod 2:13, 73 ispod 2:15, 134 ispod 2:18 … I maratonke imaju rezultate za respekt, čak 13 ispod 2:30, 32 ispod 2:35…Ali, ništa čudno, kao i uvek iz kvantiteta proizilazi i kvalitet. Za primer, koliko je maraton popularan u Poljskoj, samo u ovom aprilu, imali su četiri velika maratona, na kojima je bilo ovoliko učesnika: 07.04. u Denbnu 1600, 14.04. u Lođu 1300, 21.04. u Varšavi 3500, i 28.04. u Krakovu 4500. Inaće rekord drži Varšava, kada je prošle godine na svom jesenjem maratonu bilo 8000 učesnika. Uzgred 3.maja na trci na 5km u Varšavi, poljski premijer Donald Tusk je istrčao za 24:50. Verovatno bi bio brži od cele naše Vlade štafetno.

Ovi Spartanci sa slika na kojima su naše dve maratonke Vera(4299) i Sanela (3072) zaslužuju da se pomenu, ne samo zbog impresivne slike timskog trčanja u koloni po jedan, već i zbog svoje haritativne društvene uloge – ovde su prikupljali novčanu pomoć za lečenje jednog obolelog dečaka.

Na cilju je bila ikebana raznih sokova, izotoničnih napitaka, piva i verujem da naša družina nije  preterala u toj samoposluzi. Šteta za mizernu čorbicu sa kobacicom, koja je snašno osuđena i  na poljskim forumima. Bar za impresiju je bio kazan u kojem se na licu mesta kuvala čorbica, i koji je imao prečnik nekih 2m i visine oko 1,2m.

U popodnevnim satima srdačno sam se oprostio sa svima, jer sam imao direktan prevoz kolima do Tihija sa mojim drugarima iz kluba 40-latek. Nesmotreno sam zaboravio da se na licu mesta izvinim za sve što eventualno nije bilo dobro u organizaciji, pa ću to sada učiniti. Međutim, mislim da se u tom kratkom vremenu ništa mnogo bolje ne bi dalo organizovati. Što kažu vredno zlata je rezervisati za taj dan, kada dolaze na hiljade maratonaca iz cele Poljske, solidan, ma šta solidan, DOBAR smeštaj  na jednom mestu za celu grupu,  na korak od starta i cilja, a svega nekih 1-2 km od najvažnijih znamenitosti Krakova. Verujte mi na reč, samo putovanje u solo režiji koštalo bi više nego u ovom aranžmanu i put i smeštaj i startnina. Sve u svemu, i pored toga što sam video nezadovoljstvo u očima pojedinaca, osećam svoje veliko zadovoljstvo, što sam na neki način omogućio našim maratoncima da osete atmosferu poljskih maratona. Verujem da će biti prilika za novi organizovani dolazak maših maratonaca.

Za kraj evo i liste ostvarenih rezultata naših maratonaca-ki. Ostali rezultati se mogu pogledati na ovom linku.  Tu ujedno svako može da pogleda svoje fotografije, kao i da skine svoj cerifikat.

Autor: Drago Boroja, maj 2013.