Mаћеј Ковалонек, маратонац из Вроцлава, је велики пријатељ Србије. Магистар је славистике. Завршио је студије словенских језика на Филолошком факултету Универзитета у Вроцлаву, где тренутно завршава докторске студије. Говори неколико словенских и светских језика. Упоредо је завршио и студије на смеру туризам и рекреација.
Као и неколико пута раније у Новом Саду, прошле јесени је био и у Београду на практичним студијама, и том приликом је истрчао трку на 32 км у Новом Саду и маратон у Подгорици. У наредним редовима Маћеј је изнео своје утиске са тих трка, као и из једне новогодишње трке у Пољској.
I ДЕО
Крај старе календарске године и почетак нове је време када се своде рачуни, праве завршне анализе у вези с годином која измиче и припремају се такође планови за ову која управо почиње. Ово важи за све људе и сва подручја нашег свакодневног живота – од пословног до приватног, а поготову се тиче нас, тркача свих врста – рекреативаца и професионалаца, краткопругаша и маратонаца, с обзиром да трчање заузима посебно место у нашој свакидашњици.
У то време приводимо крају и сумирамо прошлогодишње тркачке статистике у које спадају, између осталих, број истрчаних километара, истрчано време, просечне брзине, лични рекорди и слично. На основу њих извлачимо многе закључке, процењујемо још једном своје могућности, употпуњујемо оквирни програм тренинга, а притом постављамо нове циљеве за пролећне и јесенске трке. Осим тога, анализирамо успехе и тренутке у којима смо били мање задовољни, надајући се да их у новој години уопште не буде.
У зимском периоду, пре свега због временских прилика, обично смањујемо број класичних тренинга и километражу стављајући посебно тежиште на тренинг за јачање мишића у теретани или на затвореном базену. Но, зима свакако није баш мртво доба када је реч о тркама. Упркос зимском времену због којег смо понекад приморани да останемо код куће и које зна да поремети наше планове, у европским градовима се одржавају многобројне трке. Најпрепознатљивија трка у Србији је несумњиво Београдска трка Деда Мразева на стази дугој око један километар која је овај пут окупила више од хиљаду учесника у црвеним оделима. Тркачких манифестација било је и по другим земљама. За продужени новогодишни викенд (у данима од 29. XII 2012 до 1. I 2013) широм Пољске се одржало око 40 различитих трка, међу којима је било пријатељских маратона и трка на различитим другим дистанцама. Из ове групе издвојио бих трке које су се одржале последњег дана прошле године – такозване „Силвестарске“ трке. У већини случајева се трчало 10 км, мада је било и трка на краћим стазама. У прилог томе да је ова дистанца постала омиљена међу пољским тркачима говори чињеница да број учесника ових трка расте из године у годину. Трку на 10 км у Лођу је завршио 671 учесник, у Кракову ју је завршило 758 учесника (трчало се такође на 5 км – 486 учесника) док је апсолутни рекорд броја учесника оборен на 28. Уличној Силвестарској трци (28 Ulicznу Bieg Sylwestrowy) у Тшебњици (Trzebnica), граду на југозападу Пољске, удаљеном 30-ак км од престонице Доње Шлезије, града Вроцлава (Wrocław). Наиме, кроз циљ је прошло 1208 тркача!
Будући да сам и ја истрчао ту трку, хтео бих да напишем неколико реченица о њој. Трка има дугу традицију и спада у најстарије силвестарске односно новогодишње трке у Пољској. По броју тркача је тренутно највећа домаћа новогодишња тркачка манифестација на 10 км и једна од најзначајнијих у региону, када узмемо у обзир трке које се одржавају током целе године. Већина учесника долази из ближе околине, мада на списку могу се наћи и они из удаљенијих пољских градова као и мањи број страних тркача. У својој историји трка се одржавала на различитим стазама, још до пре неколико година се трчало три круга по граду, након чега, услед повећаног броја учесника организатори су одлучили да се трче два круга по промењеној стази. Трчи се по главним асфалтираним улицама града уз обустављен саобраћај. Главни организатори су Општина града Тшебњица и локални Центар за културу и спорт. Старт трке је тачно у подне у 12 часова у једној од главних улица а циљ у мањој улици у центру града која води директно у спортску дворану која је тог дана пријемни центар и база за све тркаче. У њој се налазе штандови за пријаву односно подизање стартних бројева и пакета, свлачионице, тушеви, гардероба, продајна места тркачке опреме и сцена на којој се одвија програм и врши додела награда након трке.
31. децембра град је био буквално преплављен такмичарима који су дошли с намером да добро проведу тај дан и кроз трку се опросте од старе године те поздраве долазак нове. И овај пут нису се разочарали. Организатори су се благовремено побринули за многе детаље, нпр. припремили су карту са обележеним паркиралиштима за тркаче који не познају град. Издавање стартних пакета се одвијало течно исто као и предаја кеса са личним стварима у гардеробу. У поређењу са прошлим тркама овај пут се појавило неколико новости. Наиме, у програму се нашло групно загревање пред трку поред дворане, стартни бројеви су били опремљени чипом за једнократну употребу (на ранијим тркама су организатори издавали чипове на текстилном каишу који се везивао за ногу), а резултати су састављани на основу нето времена уместо бруто као што је био случај до сада.
Стаза у Тшебњици није равна и сматра се тежом због два већа успона. Први, мањи, је отприлике на другом (и седмом) километру, док је други, знатно већи и дужи, је на четвртом (и деветом) километру. Због тога стаза није погодна за постављање личних рекорда, али је свакако занимљива. Наиме, води кроз најинтересантније делове града – главни градски трг, околину бање Букова шума (Bukowy las) и поред највеће туристичке атракције града Светилишта свете Јадвиге заштитнице Шлезије – задужбину кнеза Хенрика Бродатог која је основана на почетку XIII века. У склопу светилишта се налази манастирски комплекс Цистерцита, базилика и гроб свете Јадвиге.
Окрепних станица није било на стази, али у шаторима у близини циља и дворане тркачи су могли да се послуже врућим кобасицама, воћем као и топлим и хладним напицима које је обезбедио организатор.
На трци је победио Аркадјуш Гарђелевски (Arkadiusz Gardzielewski) с временом 30:07, други је био Радослав Клечек (Radosław Kłeczek), време: 30:16, док је трећи био Марћин Блазјињски (Marcin Błaziński), време: 30:21. Међу женама најбоља је била Катажина Ковалска (Katarzyna Kowalska) која је у циљ утрчала с временом 36:17.
Сви победници у генералној класификацији, у свим узрасним категоријама, као и у посебној категорији за тркаче из града и општине Тшебњица добили су статуе и новчане награде. Ове године је уведена још једна посебна категорија за најбоље брачне парове који су такође били награђени. Након доделе награда победницима организатори су доделили још бројне робне награде које су примили такмичари чији бројеви су били извучени међу бројевима свих учесника.
На циљу је свако добио чувену тшебњицку медаљу која је и овај пут била сјајна. Чувену, јер је ова трка позната по великим, лепим и оригиналним медаљама које сваке године имају другачији облик. Стални гости у шали кажу да је ова трка баш због медаља најбоља за „скупљаче гвожђа”. Узгред још једна новост. Овај пут на једном од штандова у дворани постојала је могућност да се на медаљу угравира постигнуто време с именом и презименом такмичара. Признање са трке је могуће генерисати у формату PDF на веб-страници фирме која је мерила време и по жељи одштампати.
На крају бих додао још да је на трци уведен лимит 1200 учесника. Онлајн пријава је почела у октобру и затворена је крајем децемвра. Стартнина је у првом року коштала 40 а у другом 60 пољских злота (око 1000 односно 1500 динара) од чега су 10 пољских злота од сваке пријаве организатори наменили у хуманитарне сврхе. У стартном пакету учесници су нашли функцијску (техничку) мајицу, зидни календар са сликама са последње трке и шампањац за добар почетак новогодишњег провода у који су се неки упутили одмах после трке.
Трку сам завршио постигавши време од 46:14. Ово је моје најбоље време на тој трци. Трчао сам на њој укупно четири пута и свакако ћу још, јер је тo једна од мојих омиљених трка. Препоручујем је и другима. Да барем једном уђете у Нову годину са њом!
Линкови:
Званичнa веб-страница трке: www.biegsylwestrowy.pl
Званична веб-страница града: www.trzebnica.pl
Профил трке у сервису Maratony Polskie (резултати, слике, форум):
www.maratonypolskie.pl/mp_index.php?dzial=3&action=5&code=22727&bieganie
Туризам у Доњој Шлезији: www.turystyka.dolnyslask.pl
Панораме Доње Шлезије: www.dolnyslask360.pl
II ДЕО
За време око Нове године, осим сумирања и планирања, присећамо се, такође, свих важних догађаја који су обележили одлазећу годину, нарочито оних које смо лично доживели и који су оставили посебан печат на нас. У дугим зимским вечерима препуштамо се, дакле, таквим успоменама и уживајући у њима, дозивамо још једном сјајне и незаборавне тренутке са тркачких стаза.
Користећи прилику, желим поделити део својих запажања и утисака са 19. Подгоричког маратона који се одржао 28. октобра 2012 год. и на коме сам учествовао.
ИДЕЈА
Будући да сам прошле године на пролеће истрчао један маратон, неко време након њега сам почео да размишљам о другом који бих могао да истрчим на јесен. Још тада сам узимао у обзир више маратона и нисам био сигуран за који треба да се одлучим, јер, као што добро знамо, понуда јесењих маратона на нашем континенту је изузетно богата. Неке од њих сам одмах одбацио, јер ми нису одговарали њихови термини и тако се мој избор сужавао све до дана, кад сам сазнао да ћу у октобру бити у Београду. Ово је ставило тачку на моју недоумицу те сам се већ тад одлучио да ћу јесењи маратон трчати у Подгорици до које се може лако доћи из Београда.
ПРИЈАВА
Пре него што сам послао пријаву на маратон, пажљиво сам прегледао његову званичну веб-страницу, упознао се са доступним материјалима, пре свега, картом и профилом маратона и прочитао све важне информације организатора. Пријатно сам се изненадио, кад сам сазнао, да је маратон на равној стази без успона те да маратонци који ће трчати 42,195 км не плаћају стартнину а додатно организатор им обезбеђује превоз аутобусом из Београда те ноћење пред маратон. Након тога што сам се пријавио на маратон преко формулара на сајту, послао сам још посебну пријаву за превоз аутобусом и на тај начин успоставио сам контакт са Драгом Боројом, српским маратонским рекордером и оснивачем клуба 100 Маратона Србије, који сарађује са организаторима маратона. Контакт је био одличан и вредан сваке похвале. Одговор на мој послати и-мејл сам добио одмах и то на пољском језику! Упознао сам се са богатим тркачким искуством Драга који је чести гост у Пољској. Примио сам од њега такође многе додатне информације и решио све недоумице па сам, захваљујући томе, могао да се потпуно посветим тренингу.
ПРИПРЕМЕ
За маратон сам се спремао редовно и скоро потпуно сам испунио план. Сем трчања такође сам доста возио бицикл и пливао на базену, тако да је мој тренинг био прилично разноврстан. Трчао сам по различитим површинама, највише по макадамским путевима, а у завршној фази и по атлетској стази. У последњем месецу пред маратон сам пар пута истрчао дуже дистанце од којих најдужа је била она од око 32 км коју сам истрчао на Новосадском маратону. Наиме, његови организатори су понудили такозвани приправнички маратон на тој дистанци, што ми је веома одговарало и зато сам се пријавио за тај маратон који је био за мене генерална проба пред Подгорицу.
ПУТ
Полазак аутобуса за Подгорицу је био у петак увече са паркинга поред Сава Центра. План је био да се путује преко ноћи и стигне у црногорску престоницу ујутру. Вожња се одвијала малчице спорије него уобичајено због местимичне кише и лошег времена које нас је пратило током целог викенда и о којем ће овде још бити речи. Уз међусобно упознавање и разговор спуштали смо се према југу и остављајући за собом Овчарско-кабларску клисуру која је тог дана изгледала изузетно мрачно приближавали смо се граници. Тек што су неки од нас заспали, морали смо да се пробудимо због контроле на граници и после тога смо наставили пут кроз вијугаве планинске путеве Црне Горе. Неколико пута смо се зауставили на паузе које су биле одлична прилика за краће протезање ногу. На одредиште смо стигли ујутру.
ПОДГОРИЦА
Након доласка у хотел у којем је био пријемни центар маратона већина нас се упутила у просторије, где смо преузели старт пакете у којима је била фина памучна мајица с логотипом маратона, бон за ручак и друге ситнице. Киша је падала практично нон-стоп, тако да смо се кретали по граду само кад је то било неопходно. Срећом, школа у којој је већина такмичара преноћила на душецима се налази у близини хотела. Време које је било далеко од идеалног онемогућило је било које разгледање 
града или дужу шетњу, а морам признати да сам се раније надао ће бити времена за то а можда чак и за краћи излет на обалу Јадранскога мора. Међутим, овај пут ништа од тога. Успео сам само да се једном упутим на старт да видим, како све изгледа и преостали део дана сам провео дружећи се са колегама и размењујући тркачка искуства. После ноћи проведене у аутобусу и целог дана у Подгорици заспао сам одмах чим сам легао.
МАРАТОН
Дан сам започео лаким доручком, после сам припремио све ствари и кренуо према старту. Успут сам се задржао још у хотелу „Црна Гора” у близини Трга Републике на којем је био старт. Пре трке сам се загрејао и разгибао па сам чекао у хотелу све до последњег тренутка, надајући се да киша престане да пада, но узалуд. Ставио сам на себе велику најлонску кесу и отишао на старт. На тргу је била гомила тркача – маратонаца као и полумаратонаца, јер се у оквиру Подгоричког маратона одржао такође полумаратон на делимично измењеној стази. Укратко након старта киша је мало ослабила, што је било сјајно, тако да сам трчећи радовао се сваком сувом тренутку. У међувремену сам се ослободио кесе и трчао својим лаганим темпом. Још пар дана пре маратона циљ ми је био да оборим лични рекорд, мада сам га због временских услова ревидирао и одлучио да желим завршити маратон са што бољим временом, имајући у виду да обарање рекорда није у том случају најбитније. На изласку из града, кад сам срео малу групу колега на челу са Драгом Боројом који је трчао са бројем 200, јер је ово био његов двестоти маратон, опет је почела ситнија киша. Држали смо се заједно и с времена на време мало проћаскали трчећи право и остављајући са стране аеродром. Све до око 15 километра смо трчали у групи, након чега сам незнатно убрзао, али је ово било довољно да оставим групу. Ускоро је почела олуја и одједном сам био мокар до голе коже. Трчао сам даље и трудио се да држим свој темпо. Мало ми су недостајали обележени километри маратона. Наиме, организаори ниси обележили сваки километар него сваких 2,5 км. Окрепних станица је било довољно, а на њима је била вода, лимун, шећер и на некима још и банане. На понеким деловима стазе било је толико воде да се трчало као по малој реци. Око 20 км сам изгубио један од стартних бројева, јер је покисао па се покидао. До око 30 км све је било у реду, касније је било све теже одржати време, али сам успевао и нисам га много губио. Незабораван је био улазак у Подгорицу јер сам осетио да сам већ близу циља, али заправо је било још неколико километара трке. Град је био потпуно празан, сви су побегли пред кишом а на улицама су се видели само понеки аутомобили. Издржао сам задње километре, емоције су расле док сам се приближавао крају и одједном сам утрчао на циљ на Тргу Републике. Радост је била велика, одмах сам отишао у шатор да се мало загрејем и окрепим. Остао сам још мало на циљу да дочекам Драга Бороју и да му честитам двестоти маратон, што сам и учинио.
ПОВРАТАК
Окупљање после маратона је било испред хотела и тамо су учесници такође добили ручак. Након тога смо још мало сачекали резултате и почели да се спремамо за пут. Јако задовољни али и уморни смо кренули пут Србије и у Београд стигли рано ујутру.
КОМЕНТАР
Маратон сам завршио са временом 3:41, што је тренутно моје најбоље време на 42,195 км. Ово је био маратон са најмањим бројем учесника у којем сам трчао, што ми је било мало необично, али сам успео да се брзо прилагодим. Маратон је обележило невреме, али баш због тога је успех слађи. Маратон је добро организован, јер су се организатори потрудили да обезбеде тркачима што боље услове и водили рачуна о многим стварима. Несумњиво, недостајало је само електронско мерење времена и обележени сваки километар стазе. Траса је интересантна, маратон спаја у себи понешто од типично градских маратона и мањих локалних трка. Погледи са стазе су такође занимљиви, а уз боље време сигурно још лепши.
На крају бих желео да честитам успех свима маратонцима и да се такође захвалим онима који су организовали Подгорички маратон 2012 који је мени, а верујем и свим другим тркачима, донео незаборавне утиске. Посебну захвалност дугујем Драгу Бороји који ми је много помогао око организационих ствари. Поздрављам организаторе, све учеснике, посебно екипу из београдског аутобуса. Желим Вам све најбоље у Новој години – пуно успеха и задовољстава на свим пољима!
autor: Maciej Kowalonek, januar 2013.
