Stara poslovica kaže – nije teško žabu u vodu naterati. Tako je bilo i sa mnom. Posle prethodnog vikenda i dva istrčana maratona, falilo mi je samo nagoveštaj Šana da će 17.11. upriličiti naredni hamburg maraton, ovog puta tradicionalno za svoj rođendan. Sa druge strane „osladio“ mi se dvomaraton i odmah sam prigodno ukalkulisao 18.11. i maraton „Biser Karpata“ u Trenčianskim Teplicama.
Ovog puta u Žilini sam noćio kod Františeka Mihaličke. Na koga vas asocira ovo ime i prezime. Tako je, na Franju Mihalića, zbog čega je moj domaćin sada vrlo ponosan. Ali Fero, kako ga obično drugari zovu, (na slici „žuta majica“ u punom značenju), ima još mnogo što-šta na čega treba da bude ponosan. (Fotografija je sa žilinskog hamburga u avgustu ove godine)
Od svog prvog maratona 14.11.2009 istrčao je već 113 maratona. Po profesiji je doktor-ortoped. Žena mu je nastavnik fizičkog, i sigurno njihovu porodicu možemo proglasiti za jednu od najsportskijih, jer njihovih petoro dece, 3 ćerke i dva sina uzrasta od 5 do 14 godina, učestvuju uspešno u sledećim spotskim disciplinama (udahnite duboko): plivanje, triatlon, biciklizam drumski i planinski, skijanje, skijaško trčanje, biatlon, brzo klizanje, roleri, i naravno trčanje, specijalnost planinsko. Voleo bih da možete da vidite njihov prostran stan, gde je svaki mogući kutak ispunjen medaljama i peharima. Gruba procena, sigurno ima preko 250 pehara i 500 medalja. Višestruki su šampioni Slovačke u mnogim disciplinama za svoj uzrast. A u školi imaju sve same jedinice, da dobro ste pročitali, jedinice, ali uz zanimljivu napomenu da u školama Slovačke jedinica je najbolja ocena, a petica je najslabija.
Već sam pisao u nekoliko navrata o žilinskom hamburg-maratonu. Dodao bih samo kratko zapažanje da su prethodna dva maratona prošlog vikenda, „ostavila vidnog traga“, tako da sam na istoj stazi, u istim vremenskim uslovima ostvario lošije vreme „čak“ za 25…sekundi, dakle 4:05:53 (vidi rezultate).
Nakon maratona Šano, predsednik kluba „skupljača“ maratona, nas je tradicionalno pozvao na druženje u obližnji restoran, ovog puta uz kompletan meni povodom svog rođendana. Moram priznati da mi je debelo uzdrmao moju filozofiju slavljenja rođendana – govorio sam, u ovim godinama, šta tu ima da se slavi da smo jednu godinu stariji. Ipak se treba radovati svakom novom danu, pogotovo ako se živi zdravo, a to je ono što nam naše trčanje nudi u neograničenim količinama. Samo, čini mi se, da sam se malo kasno setio toga, jer se, tako kažu, 21.12.2012 približava kraj sveta.
Do kraja dana, uz putovanje do Trenčianskih Teplica, primenio sam uobićajeno dugo pešačenje u dva navrata radi oporavka umornih nogu.
O maratonu u Trenčianskim Teplicama već sam nešto pisao u članku „Još-jedno-maratonsko-putesestvije-slk-pol-slk“ . O profilu staze, samo bih ukratko rekao da je u suštini blaža varijanta plitvičkog maratona. I desilo se da sam na prvih 5 km, po prvi put bio „fenjeraš“, tj. poslednji. Prirodno, od jučerašnjeg maratona, teških nogu, teško sam savlađivao uspon, kako je rekao Zarija Milanović, koji je takođe učestvovao na ovom maratonu pre dve godine, od kog se čovek naježi, što ilustruje i ova fotografija sa staze. Veći deo tog dela staze sam prepešačio, ali nisam se mnogo uzbuđivao, jednostavno toliko već znam sebe, kad se „zagrejem“ i kad krenu nizbrdice biće sve mnogo bolje. I tako je i bilo, u prvoj polovini maratona imao sam prolazno vreme 2:08, a u drugoj 2:04, ukupno 4:12:21. Kao i juče, serija maratona je „ostavila traga“, pa sam, u odnosu na prošlu godinu, na istoj stazi, „podbacio“ 15…sekundi. (vidi rezultete)
Gornja fotografija govori o tome kako su drugari prijatno iznenadili maratonca Gejzu Kele (bio ove godine na maratonu u Novom Sadu), okačivši na cilju prigodan „bilbord“ povodom njegovog stotog maratona.
I ja sam mu čestitao i poželeo još sto, pa još sto, pa još sto… Gejza me je zamolio da prenesem informaciju maratoncima u Srbiji da njihov klub u Kolarovu, na jugu Slovačke, 6. januara (praznik Tri Kralja) organizuje maraton i polumaraton i da smo svi dobrodošli. Detaljnije pročitajte ovde ili ovde. Ove godine na tom maratonu smo učestvovali Zarija Milanović, Voja Ćurulić i ja, i nosimo vrlo lepe utiske, pogotovo sa starta, gde smo imali pratnju konjanika-vitezova, i sa ručka, uz tradicionalna mađarska jela (Kolarovo je pretežno naseljeno Mađarima).
Uzgred, ispričaću vam moju prigodu vezanu za Trenčianske Teplice, gde mi je ovo bilo treće učešće. Prve godine sam doputovao autobusom, i prema uputstvu od Organizatora lako sam našao jeftin motel uz lokalni stadion. Prošle godine sam tamo putovao vozom, u udobnom vagonu, opremljenom displejom sa najavom narednih stanica, i kad sam ugledao najavu TRENČIANSKIE TEPLA , baš sam se začudio kako to da ja nisam uočio na internetu da voz tu staje. I izađem iz voza, pitam gde je stadion, upute me, relativno blizu, kad tamo, ni nalik tom stadionu, a od motela ni traga. Pitam prolaznike ima li neki drugi stadion, odgovor to je jedini fudbalski stadion u gradu. Teško da vam mogu preneti moju začuđenost. Mislim se, šta se to događa? Da li sam ja nekako banuo do nekih drugih TEPLA (banja na slovačkom), kojih ima na desetine? Možda sam nekako pobrkao te gradove, kao na primer VRNJAČKA i VRDNIČKA BANJA kod nas. A za inat, nisam poneo sa sobom odštampanu informaciju o trci. U glavi mi se roje svi mogući scenariji, a najgori da se moram vraćati, bez istrčanog maratona. Počinjem da tražim ngde internet-kafe ili slično, gde bih mogao proveriti. Na stanici, srećom sretnem policajce, i nekako im objasnim o čemu se radi i zamolim ih da provere službenim telefonom da li se u nekim Teplama održava maraton, što izuzetno ljubazno i uradiše. Dobiše odgovor da ima maraton u TRENČIANKIM TEPLICAMA, i objasniše mi da je to gradić, udaljen 7 km od ovih TRENČIANSKIH TEPLA. Došlo mi je da ih izljubim od sreće, ali samo sam se im toplo zahvalio, i autobusom sam se uskoro obreo u TEPLICAMA, gde sam od šale našao pomenuti stadion. Ko bi mogao očekivati da postoje dva mesta sa sličnim nazivima. Za nauk, posle toga ne putujem bez odštampane informacije o trci i smeštaju.
Za kraj dodao bih posle ovih 4 maratona u 9 dana, i vic sa nekim sličnim brojkama, u kojem svako može da prepozna svoje iskustvo u maratonu, i / ili u onom što sledi u vicu.
U super-marketu, mali Perica pita oca: „Tata, tata, šta je to u ovim kutijacama“, „Sine, to su kondomi“. „A čemu služe ti kondomi“. „Služe da se dvoje vole bez rizika“. „A što u ovoj kutijici ima dva komada“. Otac malo zastade, kako objasniti, a da bude edukativno, i nađe način. „To je za srednjošlolce, jedan za petak, jedan za subotu, posle moraju da uče“. „A tako, a što ima i kutijica sa 4 kondoma“. „To je za studente, oni su već iskusniji, dva u petak, dva u subotu, posle moraju da uče“. „ A tako, a što ima i kutijica sa 12 kondoma“ uporno pita Perica. „E sine, to je za nas najiskusnije, jedan u januaru, jedan u februaru, jedan u martu …“
Autor: Drago Boroja, 20.11.2012
