Podgorica, 28.10.2012, moj jubilarni 200.-ti maraton

Ponekad u našem životu neke stvari se događaju bez ikakvog smišljenog plana, ali kad se i dese, čovek shvati da to i nije bilo baš tako slučajno, čak šta više, da to i ima neku logiku. Kako drugačije protumačiti statističku činjenicu da se u mojoj trkačkoj karijeri jubilarni 100-ti i 200-ti maraton desio upravo u Podgorici, iako uopšte svesno nisam planirao tako nešto. Kad malo bolje razmislim, jednostavno to se moralo desiti baš u Podgorici, čiji maraton mi se više nego uvukao pod kožu, i nikakvo čudo da sam tamo istrčao svih dosadašnjih 19 maratona.

Sa druge strane, takođe je zanimljivo  da sam pola-jubilarni 150-ti  maraton istrčao u Skoplju, valjda još jedinom maratonu, koji, kao i u Podgorici, maksimalno izlaze u susret maratoncima i obezbeđuju besplatno putovanje i smeštaj. Ja u sudbinu ne verujem, ali u ovim slučajevima sigurno  je bila neka „hemija“, ili neka kosmička sila dobrote, koja na akciju dobrog uzvraća reakcijom još boljeg, i koja me je na tom 100-tom, 150-tom  i 200-tom maratonu, uzela sa dva prsta i spustila u ova dva grada stare dobre „Juge“. Za Skoplje me vežu 10 meseci vojničkih dana, gde se u gradu na svakom koraku osećalo prisnost gostoprimstvo prema vojnicima, kao  uzvraćanje za sve ono što je Vojska učinila nakon katastrofalnog zemljotresa.

O utiscima sa ovog jubilarnog maratona neću mnogo pisati, već o tome je napisao naš trkački „gastarbajter“, naš novi prijatelj Marko Batić. Uz taj članak ja ću preneti citat iz njegovog emaila

Prijatelju Drago,
podgoricki maraton je bio pun pogodak. Na mene je ostavio snazan i pozitivan utisak. Tako nesto jos nisam doziveo.
Takve povoljnosti od strane organizatora, nepostoje nigde u svetu! Ali sto je za mene bilo od vise vrednosti je fantasticno druzenje. Drago mi je da sam sa vama bio ucesnik TOG maratona…

Naravno, jako me je dirnula pažnja organizatora, koji su kao i prošlog puta ovekovečili taj događaj dodeljivanjem cpecijalne diplome za jubilarni maraton, i od srca im još jednom zahvaljujem. I nikakvo čudo da uz takav podstrek, po jakoj kiši, ostvarim 3:48:42 (vidi kompletne rezultate), svoje drugo najbolje vreme u prethodnih 26 ovogodišnjih maratona, ili u zadnjih 5-6 podgoričkih.

Ja bih se ovde još osvrnuo na nešto drugo, duboko ukorenjeno  kod nas. Znam mnoge „sitne duše“, dežurne kritičare svega i svačega, i koji uvek nalaze neke propuste u organizaciji bilo kakve trke, tako i podgoričkog maratona, a kojih objektivno sigurno ima. A da li su oni ikad napisali pismo, e-mail, telefonirali, i dobronamerno preneli svoja zapažanja, primedbe, a naročito

predloge da se to otkloni ili uvede nešto novo? Neću ni da spominjem da li su ikad pokušali da organizuju bar najobičniju trku? Naravno da nisu, jer bi tada ostali bez svoje duševne hrane. Još od prvih podgoričkih maratona ja sam skoro redovno pisao g-dinu Madžgalju,  i verujte  mi dosta mojih sugestija je prihvaćeno. Radi ilustracije možete na ovom linku pročitati skenirani moj članak iz časopisa YU-MARATONA br.5 iz 1995. god.  Znam, znam, sad će i neki reći da ja hvalim podgorički maraton jer imam koristi od toga. Jeste, ja sam već desetak godina angažovan kao organizator putovanja BESPLATNIM autobusom, a takođe vodim računarskiski centar prijava i obrada rezultata. Verujte mi da je svaki cent zaista više nego zaslužan, jer gde to kod nas ima da su sve liste kompletno obrađene bukvalno u istoj minuti po ulasku u cilj zadnjeg takmičara. Međutim, za mene je mnogo važnije da pomažem u našoj trkačkoj stvari, da sam deo tima koji na ovim prostorima pruža maratoncima, ukupno gledano, najbolje uslove, i koja svake godine polako, ali sigurno napreduje u svakom pogledu.

U skladu sa gore pomenutim dobronamernim primedbama i predlozima dodaću i ovo, iako ja time gubim „tezgu“. Krajnje vreme je da se uvedu čipovi. To predlažem iz više razloga. Pre svega, čipovi će omogućiti da više nikom od učesnika ne padne na pamet da skraćuju stazu ili se voze bolničkim, a i drugim kolima, a takvih, na njihovu sramotu je sve više. Najtužnije, ili još gore, najsmešnije u svemu tome da se te osobe posle trke hladno pojavljuju i uzimaju nagrade. Ovde se javno izvinjavam Stranjaković Dušanu i Dmitrić Đorđu (na gornjim dvema fotografijama), što su nepravedno optuženi za vožnju bolničkim kolima. Dakle, umreženi elektronski nadzor prolaznih vremena na kontrolnim punktovima pruža dalje mogućnost proglašenja najboljih u svim kategorijama na licu mesta tj. na svečanoj bini kako i dolikuje, baš kako to pokazuju naredne dve fotografije.

Autor: Drago Boroja, 12.11.2012