Festival trčanja, Krynica, Poljska

Ovde možete pročitati tri članka naših učesnika ovog Festivala – Nebojše Milenkovića, Dragana Ćirića i Milana Nikolića.

Autor: Nebojša Milenković

Da sve može i na malim mestima u skromnim kutkovima nekog dela sveta, pokazala je jedinstvena manifestacija koja može da okupi veliki broj ljudi i da spoji razne sfere života i rada ljudi, upriličena je u malom gradiću Krinjica na jugu Poljske.

Gradić Krinjica (11000 stanovnika) je u stvari lekovita banja sa mnoštvom lekovitih terapijskih voda. Jedna od najlepših je smeštene u jednoj prelepoj pokrivenoj botaničkoj bašti u centru gradića, gde je i održana pasta-parti. U takvom malom mestu, koje je i ustvari zdravstvena meka, smeštena na 550 m nadmorske visine, upriličena je manifestacija koja se sastojala od poslovno – studioznog dela, do rekreativno – aktivnog sportskog dela.

Naime početkom septembra od 04. do 06. U Krinjici je održan evropski ekonomski forum,da bi se odmah od 07. d0 09. održao i festival  trčanja, gde je zanimljivo da da se sve to održalo na istom mestu tj. u istoj montažnoj – demontažnoj hali postavljena na trgu, u kojoj je po prostoru bilo za sve mesta ( za vreme foruma su tu bile ekonomske konferencije, a za vreme festivala sportske prezentacije ). Pored velike hale tu je bilo još niz pratećih balona, šatora, podijuma i bina na kojima se sve vreme nešto dešavalo.

Kako je ekonomski forum bio evropskog karaktera, tako je festival trčanja bi na istom nivou, sa malim dodatkom od osam trkača iz male zemlje Srbije, koja je samo pridruženi član pri evropskoj uniji, a i ovog puta i na festivalu trčanja, zahvaljujući upravo ovoj srpskoj osmorki.

Sama reč festival, nam određuje nesto pompezno, to i jeste bilo u ovom slučaju u Krinjici, gde se u tri dana održalo petnest osnovnih trka sa još nizom pratećih manifestacija. U svim trkama je bilo ukupno preko 4500 učesnika. Program trka je bio sledeći:

Petak, 07.09.

1. Krinicka milja –  1609 m
2. Malopoljska trka dece i omladine
3. Štafetna trka 3×1000

Subota, 08.09.

4. Ultramaraton  na 100 km

5. Ultramaraton na 66 km

6. Planinska trka na 33 km

7. Trka žena, 1000 m

8. Trka  Krynica- Muszyna, 10km

9. Planinsko prvenstvo Poljske u nordic-walkingu, 20km

10. Maskenbal-trka

Nedelja, 09.09

11. Maraton, 42,2 km

12. Štafetni maraton, 10+10+10+12,2 km

13. Dečje trke, 400-1000 m

14. Planinska trka 12,6 km na Javožno, gde će se 2013. održati Svetsko prvenstvo u planinskom trčanju

15. Trka zadovoljstva

Svaki dan se završavao sa proglašenjem pobedbnika po trkama, koncertom i kabareom za sve prisutne.

Iz naše zemlje tu čast, da nastupe prvi na festivalu imali su ultramaratonci na 100 km, a i moramo priznati s punim pravom su zaslužili to i svaka im čast, jer startovati 08.09. u 03,00 posle ponoći, a završiti trku pred sumrak istog dana, pravi je podvig, neuključujući konfiguraciju staze koja je neprestano bila up- down, i bukvalno „preko sedam gora i planina“! Naša dva istaknuta ultramaratonca tog dana su bili Dragan Ćirić i Nikola Kujundžić koji su uspešno završili trku u njima predviđenom vremenu.

Rezultati trke na 100km:

1. Nemeth Czaba, HUN, 8:51:10
2. Šwierc Marcin, POL, 8:55:09
3. Wydra Jan, POL, 9:35:46

…

135. Kujundžić Nikola, Sub., 14:43:55

190. Ćirić Dragan, N.Sad, 15:31:48

Trku završilo: 239 muških i 19 ženskih  (vidi kompletne rezultate)

Da je još bilo hrabrih  u maloj grupi sakupljenih Srba na jedinstvenom festivalu, pokazalo se takođe istog dana, kada se četvorica maratonaca usudilo da istrči i trku na 10 km, iako  ih je već sutra čekao nimalo lak maraton po zahtevnoj staze, ali sreća prati hrabre i svi su uspešno istrčali desetku, kao još jednu potvdu nepokolebljivosti i istrajnosti, gde god da smo!

Rezultati trke na 10km:

1. Kleciak Radoslaw, POL, 00:28:43
2. Mukule Martin, KEN, 00:28:48
3. Burgart Jakub, POL, 00:28:49

…

538. Milanović Zarija, 00:47:22

697. Ćurulić Vojislav, 00:50:12

933. Boroja Drago, 00:56:16

(kao „zec“ svojoj Bernadki)

Nikolić Milan, 01:13:00

Trku završilo: 868 muških i 331 žena!!! (vidi kompletne rezultate)

U zadnjem danu glavna trka je bio maraton, tj. KORAL maraton, gde je glavni sponzor bila firma sladoleda, kojeg je bilo gratis u izobilju i koji se lizao gde god se okreneš u ekspo centru.  Tu je takođe Srbija imala pet predstavnika, gde su se neki po prvi put susretali sa takvom konfiguracijom staze. Najbolje kotiran je bio Nebojša Milenković, sa 3 sata i 5 minuta istrčanim vremenom na 49 poziciji u ukupnom plasmanu, za koga je ova staza baš bila nezgodna jer nije mogao da pruži korak jer u nijednom delu nije bilo ravno dela, već je stalno bilo padova i uspona, nekih kraćih, a negde dužih.

Rezultati  maratona:

1. Kipchurchir Vincent, KEN, 02:24:12
2. Nduru David, KEN, 02:25:56
3. Bivut Wyclife, KEN, 02:26:16

…

255. Boroja Drago, 04:01:45

286. Zarija Milanović, 04:10:04

369. Stojanović Branimir, 04:28:24

384. Ćurulić Vojislav, 04:30:56

476. Nikolić Milan, 05:18:39

Trku završilo: ukupno 485 (vidi kompletne rezultate)

Za učesnike maratona održano je izvlačenje iz šešira nagrade auto Fiat 500. Iako smo imali daleko veću šansu za dobitak nego na lotou, sreća nas baš nije poslužila, nagrada je otišla u ruke jednog sretnog Poljaka.

Sve u svemu pravi je doživljaj biti učesnik jednog takvog sveobuhvatnog događaja, u kome su se preplitale trke svih profila ( po dužini i visini ) na milju, 10 km, brdska 12 km, prvo prvenstvo u nordijskom trčanju, a između toga mnoštvo animacija za decu i odrasle, koncerti, maskenbali, degustacije…

*  *  *  *  *  *  *  *  *  *  *  *  *  *

Autor: Dragan Ćirić    
Drago Boroja je na svom sajtu www.klub100maratona.wordpress.com preporučio odlazak u Poljsku na Festival trčanja i učešće na jednoj od brojnih trka koje su, od 7-9. Septembra, održane u Krinjici, banjskom mestu na jugo-istoku Poljske. Poziv sam prihvatio iz više razloga – jedan je svakako i to što do sada nisam bio u Poljskoj i želja da vidim još jednu evropsku zemlju, a drugi, svakako činjenica da je jedna od trka Festivala, pod romantičnim imenom ‘’Trka sedam dolina’’, u kalendaru kvalifikacionih trka za čuveni Ultramaraton oko Mon Blana vrednovana sa tri poena. A ispod ‘’romantike’’ krila se najteža trka Festivala – Planinski ultramaratom dužine 100 km! U tri sata ujutro, na startu najduže i najteže trke Festivala trčanja, sa brojnim usponima na kojima je trebalo savladati ukupno 4900 metara visine i isto toliko metara na silascima, okupilo se oko 380 spremnih trkača, ali je izuzetno ‘’tesan’’ vremenski limit (samo 17 sati) uzeo danak – stazu je uspešno završilo samo 293 učesnika, među kojima i 19 žena!

Pobednik Utramaratona je Čaba Nemet iz Mađarske sa vremenom 8:51:10, kojim je za 44 minuta popravio prošlogodišnji rekord staze. Drugo i treće mesto zauzeli su Poljaci Martin Svirc (8:55:09) i Jan Vidra (9:35:46).

U kategoriji žena najbrža je bila Poljakinja Eva Majer (11:59:01), za njom su u cilj stigle Ruskinja Irina Safranova (12:25:20) i još jedna Poljakinja Agnješka Malinovska-Sipek (12:43:18).

Sa vremenom 15:31:48 zauzeo sam 190. mesto u generalnom plasmanu i 13. mesto u kategoriji M50+ (među 28 ‘’vršnjaka’’), ali u Poljskoj nisam bio jedini učesnik Ultramaratona iz Srbije – stazu je uspešno savladao i Nikola Kujundžić iz Subotice, inače moj klubski kolega iz ARK Tron Palić, i sa vremenom 14:43:55 zauzeo 135. mesto. Ovom trkom smo obojica sakupili dovoljan broj kvalifikacionih bodova za Ultramaraton oko Mon Blana, pa se nadam da ćemo, krajem avgusta sledeće godine, krenuti zajedno put Francuske!

Ako je suditi prema visini novčanih nagrada, ‘’Trka 7 dolina’’ je bila glavna trka trodnevnog programa – pobednik je dobio 15000 zlota – oko 3750 evra! Ovako gledano, druga glavna trka bio je ‘’Koral maraton’’ (pobednik je dobio 12000 zlota – 3000 evra), koji je privukao čak i nekoliko kenijskih trkača, a među 500 učesnika, stazu klasičnog maratona uspešno je savladalo i 6 maratonaca iz Srbije – Nikolić Milan i Stojanović Branimir iz Zaječara, Milanović Zarija I Ćurilić Vojislav iz Beograda, Milenković Nebojša iz Kikinde i Boroja Drago iz Futoga (sada novopečeni stanovnik Poljske) koji je ovom prilikom bio i jedan od brojnih ambasadora Festivala trčanja u Krinici!

Uz sve pohvale organizatorima za sjajnu organizaciju trodnevne trkačke manifestacije za oko 5000 trkača u svim trkama, imam i nekoliko primedbi od kojih se par odnosi na trku ukojoj sam učestvovao. Samo šest okrepnih stanica na 100 kilometara staze (dakle, tek na svakih 15-20 km) može biti dovoljno je kada je u pitanju hrana, ali nedovoljno kada je u pitanju voda za piće, a posebno sam bio iznenađen da je na okrepnim stanicama nuđena jedino mineralna (gazirana) voda! Osim toga, zasmetao mi još jedan detalj – Krinica je bila okićena zastavama zemalja iz kojih su dolazili trkači, pa čak i zastavama zemalja koje  u Krinici nisu imale ni jednog učesnika, samo nigde nije bilo zastave Srbije!

Rezultate svih trka održanih na Festivalu trčanja u Poljskoj možete pogledati na sajtu www.festiwalbiegowy.pl

Autor Milan Nikolic

Nikada se nisam bavio sportom, odjednom pocetkom februara sam poceo da trcim zahvaljujuci Draganu Milenkovicu -Somiju iz Zajecara bivsi bokser i maratonac i ultramaratonac na Palic 1996 gde je prvi bio Zoran Jankovic 7:17:17  i nas legendarni Boroja Drago 8:24:43. Dragan Milenkovic je na ulicu ispred moje firme razgovarao sa ljudima u mojoj blizini i velike sale o svemu i tako smo se zapricali i rekao mi je da jednom prilikom dodjes kod mene da vidis sta imam diplome medalje pehare u svim sportovima. Kada sam dosao kod njega u stan nema kraja od Diplome pehare i toliku lepotu do sada nisam video izmedju toga objasnio mi je koliko je zivot lep ii sta se sve u sportu desava kako ne bih krenuo losim putem drogirao se i propao i nista sa sobom ne bih imao kao da nista bilo nije, i sam sam sebi postavio pitanje pa sto i ja ne bih osvojio barem jedno i imao barem jednu medalju da vredim i ja nesto, poceli smo da se pripremamo za Polumaraton 4 marta u Nis zimski, krenulo je u pocetku sve lepo i kako treba korak po korak.

Tako smo krenuli prvi put 12 km prekosutra 24 km i posle 3 dana 36 km naravno katastrofalna vremena sam imao medjutim nijedno vreme nije za potcenjivanje plus u sneg i u najvece sneg pada a mi treniramo i sam sebi kazem ma ja sam odlucio direktno na Maraton mogu da istrcim,  Dragan me je savetovao nemoj neces ga istrcati tesko je, ali ja nisam poslusao i cvrsto sam odlucio, a pri tom nisam imao pojma sta me ceka i nisam nista pitao nego kako sam radeo.

Kupio sam nove patike i sa njima direktno sam isao  na Maraton odjednom bez treninga bez 5 km bez polumaratona tek tako kao da je to igracka  vec 4 marta ujutru smo ja i Dragan milenkovic zajedno putovali autobusom i stigli u Sri Chinmoj Maraton tim. Tu smo  upoznali poznatog veterana i planinara Dragana Cirica koji je bio apsolutno 1 osvojio je plasman u apsolutnoj konkurenciji i tu smo stekli veliko prijateljstvo i potom smo sve o njemu posle toga saznali a do tada nisam imao pojma ko je on, sledecih 30 minuta sam upoznao ali nisam nista sa njim komunicirao jel nisam hteo da dosadjujem nikome takav sam LEGENDARNOG BOROJA DRAGO koji nije nikada propustio niski maraton i gde smo se i slikali  i posle toga smo krenuli i zavrsili gde su me pustili a ja nikada nisam taj maraton priznao jel sam prekoracio limit od 5 sati imao sam vreme 5:03:38. Uponznali smo cuvenog fotograga Maratona Miljurka Djurkovica i omentalno stekli odjednom prijateljstvo jel se covek sam voli i voli sve ljude jednostavno pravi je drug.

Tu sam dosta toga sam naucio ne vredi dok se ne istrci ne moze se nikada znati koju maraton tezinu nosi sa sobom i nikada ne sme da se staza maratona potceni jel uvek moze da se odustane kao i svetski prvak Hali Salasi Etiopljanin. Sledece pripreme krecu na jubilej beogradskog maratona gde sam se bolje spremao i uspeo sam na iskustvo da ga u limitu zavrsim i to je bio moj prvi maraton koga ja priznajem. Tu sam takodjeu Knez mihailovu sreo i pozdravio Boroju potvrdili smo poznanstvo iz Nisa i bolje i bolje krece sve. Beograd uspesno zavrsen . Sledi Skopski maraton. Javio sam se Nedeljku Todorovicu Meteorologu gde je bio organizovan prevoz i imalo je mesta i krenuo sam u Paracin gde sam cekao zajedno sa Dragisom Filipovicem takodje smo potvrdili poznanstvo sa niskog maratona i toplo me je ugostio kada sam stigao ujutru ustvari kada sam stigao na autobusku stanicu pitao sam taksiste da li poznaju Filipovica maratonca i oni su potvrdili da ga poznaju i tamo su me direktno odveli u tamo sam video jos veci uspeh sa Beckog Maratona Pariskog maratona ultramaratoni pehare i shvatio da je ipak zivot prelep ako uspe da se otkrije. Krenuli smo autobusom i stigli smo u kasarnu gde smo prenocili tu smo jos vise potvrdio poznanstvo sa Borojom upoznao Curulic Vojislava i prosirili smo dalja prijateljstva i postujemo se svi jel smo kolege u najboljem redu. Ujuru se krenulo na maraton u 9 sati i ja sam uspeo da ga istrcim ispod 5 sati gde sam postavio najbolje vreme i licni rekord za sada, ali sam slusao savete imao kacket i naoccare zasunce i to mi je pomoglo u najvecem redu. Na zavrsetak sam postavio licni rekord 4:58:30 prvi mi je cestitao Drago Boroja i time sam resio ili sve ili nista posle toga, Vracali smo se odmah posle toga gde sam imao i cast da upoznam i Dragana isailovica cuvenog 2:15:47 sa kojim sam se dogovorio da me spremi ispod 3 sata i nastojacu na tome. Sve u Svemu rezultati se odjednom sve vise i vise povecavaju usput i posle Maratona Boroja je sve pozvao u Krinjicu i rekao maximum 150 EURA vredi to je veliki festiwal. Posle toga smo bezbedno vraceni u Zajecar. Narednu trku sam uplanirao u Krinjici, u Poljskoj.  Startnina je bila veoma jeftina 10 EURA prosto da se ne poveruje prevoz je nasao kod Nikole Kujundzica iz Subotice i to se mnogo isplatilo za samo 2 900 dinara u oba pravca kako god Poljska je veoma jeftina idemo i tako smo odlucili. Boroja salje e-mail Nikole Kujundzica i mi se obracamo ima mesta prihvaceni smo cak nam je i ponudio smestaj jako ljubazno sa negove strane a nikada nas pre toga nije video. Krenuli smo i tako svi zajedno pravo u POLAND. U toku puta svako je razmenjivao iskustava avanture u drugim zemljama i ostalo gde je bilo prelepo za samo 8 sati stigli smo u Krinjicu prelepo Banjsko mesto fantazija gde smo bili u Elitni hotel mirno mesto i priroda zelenilo. uvece sve je mirno.

Uvece se susrecemo sa Borojom i dobijamo kaerticu gde nismo imali pojma i posle toga jos veci popust imali a sta se sve davalo od nagrada nocu za trcanje povez ranac majca u obliku maratona koja vredi oko 2 000 dinara neogranicen broj sladoleda i neverovatno za samo 10 EURA. Posle toga Krenuli smo na pasta party gde smo i upoznali Kenijce i stekli njihova prijateljstva i najvise nas je uvece pogodilo prelepo stio je bilo Srpsko kolo i Srpska narodana muzika to jednostavno mora se doziveti ne vredi ako se to ne dozivi, to nam je najvise pomoglo da istrcimo Planinsku stazu tako je mi nazivamo iz nasis saljivih razloga. Krecemo ujutru sa Kenijcima prijatelji i nasim vodecim Elitnim Maratoncem Nebojisom i zajedno do kraja tu upoznajemo i Prijatelja Poljaka koji trci bos MAraton i dao mi je Poljsku zastavu i ja sam je nosio lepota priroda sto se tice saobracaj je bio poluotvoren kola se slobodno krecu ali toliko polako i ljubazno kao da uposte i saobracaj i kola i ljudi ne postojei jos vece zadovoljstvo i iskustvo. deca snabdevaj uokrepnu stanicu imaju sportska pica jedino je bilo mi nismo navikli ali navici cemo se gazirana voda sve u svemu novi izzovu uvek su zanimljivi.

Nakon zavrsteka dolazim na cilj sa Srpskom zastavom dobijam Olimpijsku medalju jel je takvog oblika moja najbolaj medalja i vracamo se bezbedno za Srbiju toliko toga da vise nemam kraja od lepote da objasnjavam samo mogu da kazem Drago Boroja pored njega svako ce uspeti i vredi se drszati njega sve sto je on uspeo uspevamo i mi bar ja koji sam tek sada krenuo i pored Boroje i ostalog nezaenljiv je po svemu jednostavno je tako kao i Kenijci broj jedan u smislu i covek zasluzuje pored Boroje  ZAVRSIO sam Sumarski Fakultet odsek Debela Ladovina. ZIVELI.