Šta je to pasionirani, da ne kažem, fanatični maratonac? Jedna od definicija može biti ovakva – to je osoba, koju ni aktuelna epidemija ECOLI bakterija u Nemačkoj, gde je već više od 30 podleglih, a na stotine zaraženih, ne može sprečiti da putuje u tu zemlju na maraton. A koliko je ta epidemija unela paniku, svedoči da je ovde u Poljskoj, kao i u celoj zapadnoj Evropi, drastično pala potražnja, a time i cena sasvim nevinih krastavaca, tako da sam ovih dana uživao u ovom meni vrlo omiljenom povrću.
Dakle, taj treći maraton u nizu od šest, održan je u gradiću Gerlicu, na samoj poljsko-nemačkoj granici. Tokom putovanja u vozu sam sreo starog poznanika-maratonca, Jurka Tomeckog. Upoznali smo se na četvero-etapnoj trci na 100 km u gradu Zamošću u istočnoj Poljskoj. Uzgred, prema godišnjim anketama među poljskim trkačima, svake godine ova trka je u vrhu liste najbolje organizovanih trka. Iz tog razloga ja sam lično 6 puta tamo učestvovao, a poznanik Tomecki čak 10 puta. Dodao bih da su od naših još zajedno sa mnom učestvovali profa Janković, pokojni Demek, Dolga, Zivlak, Musić, Elvira Janoši, Zrnić Nataša…
Glavni razlog zašto sam pomenuo Tomeckog su njegovi dobri rezultati. Sa trčanjem se počeo baviti 1979, kao na destine hiljada Poljaka, nakon serije TV-emisija pod nazivom “Trčanjem do zdravlja”, njihovog čuvenog atletičara i sportskog radnika Tomaža Hopfera. Zahvaljujući Hopferu, te 1979. god. na 1. varšavskom maratonu, čiji je on inicijator, u maratonskoj trci učestvovalo je neverovatnih 1861, a na narednom 2289. Radi poređenja tih godina njujorški maraton je imao 3-4 hiljade učesnika. Narednih godina Tomecki je trčao tek radi zdravlja, a onda je krajem devedesit krenuo sa ozbiljnijim treniranjem, i u svojoj 57. godini života postavlja lični rekord 2:57:30, a ove 2011. u svojoj 70. godini istrčava na krakovskom maratonu 3:55:15. Rezultati za svaki respekt.
Gerlic je jedan izuzetno lep gradić (vidi slike). Tokom obilaska uzeg centralnog jezgra grada, pročitao sam na brojnim starim građevinama da potiču čak iz 14. veka, i da je mesto dobilo stus grada od češkog kralja još u 13. veku.
Prijavni centar u jednoj gimnaziji je bio primer čuvene nemačke organizovanosti i perfekcije. Meni je čak i ovde u Nemačkoj, poznavanje poljskog jezika pomoglo da platim onu početnu cenu startnine, koju bih inače morao da platim 2-3 meseca ranije preko Interneta.
Trka je zanimljiva i po tome što osim martonske trkačke, ima još desetak raznih disciplina na 42, 21, 10 i 5 km. Mala anegdota, kada su me zapitali na prijavnom mestu o disciplini, naravno ja sam odgovorio maraton. Sledilo je pitanje – kakav maraton, i ja sam logično odgovorio 42 km. Sledi naredno pitanje do konačnog odgovora, OK maraton, ali da li u trčanju, na rolkama, na “trotinetu”,ili u ležećim kolicama, ili nordijskom hodanju sa štapovima. Kad sam već pomenuo “trotinet”, moram iskreno da dodam da sam prvi put u životu video tako nešto, što je odprilike kombinacija bicikla i klasičnog dečjeg trotineta (vidi sliku).
Uveče je u centru grada priređen pasta-parti, uz odličan gulaš sa špagetima. Pivo nije bilo besplatno, ali je zanimljivo, bilo jevtinije od Coca-cole. Tokom te večere, upoznao sam grupu poljskih maratonaca iz Ošvjenćima, grada poznatog po konc- logoru iz drogog svetskog rata, u kojem je ubijeno skoro 1,5 milion ljudi, pretežno Jevreja, i kada sam se predstavio i rekao da sam iz Srbije, odmah su me pitali da li sam ja ta osoba koja organizuje autobus za Podgoricu. Bio sam iznenađen, ali su mi odmah pojasnili, da su se baš tih dana spremali da se prijave za taj maraton i tako su pročitali moje ime na sajtu PG-maratona. Zahvaljujući ovom poznanstvu, imao sam obezbeđen povratak autom do Tihuv, koji je na 30km od Ošvjenćima.
Start trke je centru grada, zatim se trči preko mosta na reci Nisi, koji je doskora bio granični prelaz, u poljski grag Zgoželec, i nakon petnaestak kilometara, ponovo povratak preko mosta i jedan veliki krug kroz Gerlic i okolinu. Staza nije nimalo laka. Činilo mi se da skoro nema ravnih delova, već je uglavnom uzbrdica ili nizbrdica, istina ne tako dugih. Sunce je nemilosrdno pržilo, i na tih 30-32 stepena, samo zahvaljujući brojnim okrepnim stanicama, i dodatnim improvizovanim tuševima, očigledno samoinicijativno postavljenih od dobrih ljudi ispred svojih kuća, uspeo sam nekako u “svom vremenu” 4.07.46 da savladam ovaj maraton. A koliko je vreme i konfiguracija staze uticala na rezultate, vidi se i po tome da su samo dve osobe imale bolji rezultat od 3 sata.
U svim gore pomenutim disciplinama ucestvovalo je preko 1800 učesnika, a rezultai se mogu naći ovde
