Maraton u Radencima, SLO – 21.05.2011 – prvi od šest

Sada već standardna petorka “skupljača maratona” u sastavu Todorović Nedeljko, Knežević Drago, Milanović Zarija, Ćurulić Vojislav, i ja, Boroja Drago, posle ovogodišnjih zajedničkih nastupa u Bratislavi, Debrecenu, Skoplju, našla se i u Radencima, u Sloveniji, na 31. izdanju čuvenog Maratona Tri Srca.
Za mene lično, kao okorelog jugo-nostalgičara, ovo putovanje u Radence je bilo više nego emotivno, pogotovo kad se uzme u obzir, da sam svoj treći maraton istrčao upravo u Radencima davne 1988. godine. Činilo mi se da još osećam ono davno ushićenje i neizmernu sreću zbog dobro istrčanog maratona, i popravljenog za skoro 20 minuta novog ličnog rekorda 3:22:15.

Po dolasku u Radence, smeštaju u obližnji hostel, prijavljivanja, posebno zadovoljstvo nam je priredio momak iz organizacije, Marko Lašić, mladi 26-godišnji kosmopolita, koji nas je nakon prijateljskog razgovora zamolio da primimo kao poklon, kao znak sećanja na ovaj susret, komplet atlet-majicu sa šorcom, sa odštampanim logom Maratona i njihove trkačke sekcije. Naravno da smo vidno oduševljeni baš lepim poklonom, na licu mesta odlučili da sutradan na maratonu trćimo u ovom kompletu, uz kolektivnu amneziju  na staro dobro trkačko pravilo – na dan trke ništa novo ne isprobavati. U toku daljeg razgovora ispostavilo se da su  Marko i drugari iz njihovog kluba  već uplanirali dolazak za novosadski i beogradski maraton, i ono što je sigurno u ovom trenutku je to, da ćemo im se na naš način naći pri ruci.
U celini, maraton je lepo organizovan. U velikom trkačkom naseljeu sa brojnim šatorima, binama, EXPO-ima, moglo je da se dosta toga vidi i čuje. Doduše, mala zamerka je to što nije bilo pasta-parti, ali i to je na neki način ispravljeno u holu našeg hostela, koji je u stvari internat ugostiteljske škole, gde smo na raspolaganju imali 5-6 ovala sa razno-raznim slanim i slatkim kiflicama i kolačima, a koje su verovatno đaci doneli sa prakse.
U principu ne volim maratone na kojima se trče dva kruga, ali ovde je to verovatno izuzetak koji potvrđuje pravilo. Za mene je to bila vrlo inspirativna staza. Naime staza je bila kružna i vodila je kroz nekolko seocadi, ali sa neverovatno lepo uređenim travnjacima, živim ogradama, cvetnim baštama, cvetnim balkonima i prozorima, na momente se činilo kao da sam u nekoj botaničkoj bašti. I reći ću nešto što možda ne bih trebao, ako je  jedan od statusnih simbola kovana ograda, onda su Slovenci puka sirotinja.

Vremenske prilike nisu bile naklonjene. Posle prohladnih prethodnih dana, ovih 27-28 stepeni delovali su kao pakleni. Na sreću, brojne bogato opremljene okrepne stanice, a pogotovo špaliri tuševa, nudili su preko potrebno osveženje, tako da smo svi iz naše petorke, koliko-toliko, uspeli da u “komadu” istrčimo maraton. A koliki su uticaj imale vremenske prilike, najbolje govore vremena najboljih u maratonu. Još jednom se potvrdilo moje nepisano pravilo – za koliko je temperatura viša od idealne temperature (14-17 stepeni), upravo za toliko minuta  se sporije i istrčava maraton.
rezultati:

1. Kibowen Edwin, KEN, 2:33:35
2. Duraković Arif, SLO, 2:44:20
3. Kopžik Tomaš, SLK, 2:45:30

1. Javornik Helena, SLO,  2:48:01
2. Vrajić Marija, CRO, 3:07:01
3. Ivančič Bernarda, SLO, 3:39:09
ostali rezultati se mogu videti na:
http://www.maraton-radenci.si/si/rezultati-2011

U prvi mah malo sam bio iznenađen “malim” brojem učesnika u maratonu (158 muških i 19 ženskih), a onda kada sam se setio broja učesnika na našim maratonima, iznenađenje je ne samo splasnulo, već prešlo i u divljenje za tako malo mesto kao što su Radenci,  pogotovo kad sam kasnije video broj učesnika u polumaratonu, 1283  muških,  373 ženskih. Posebno interesantno je to što u pratećim trkama na 10 i 5 km bio skoro jednak broj muških i ženskih učesnika (1036 muških, i 999 ženskih) . I još nešto. Čini mi se da sam prvi put na nekoj trci video priličan broj devojaka, koje su trčale u suknjicama, nalik onim kod teniserki. Nadam se da će to ući u modi, suknjice vraćaju trčanjem potusnitu ženstvenost.
O veličini martona, o marketinškim sposobnostima Organizatora, o poštivanju domaćih učesnika, svedoči i specijalna nagrada iz šešira za jednog domaćeg učesnika, – godinu dana besplatnog korišćenja auta „Ševrolet Spark“

Na kraju bih se posebno zahvalioi Zariji na sigurnoj i udubnoj vožnji,  Neđi, kraj njega smo manje zabrinuti za klimatske promene, ozonske rupe itd,  Kneževiću, koji mi uliva nadu da ću i sa 63-64 godine moći dobro trčati kao i on. Da ali za to treba, kao što rade on i Zarija, ustajati rano ujutro, odraditi trening i tek onda na posao i ostale svakodnevne obaveze.
Hvala i gospodinu Marku Pintariču, sekretaru maratona, bez čijeg  razumevanja i podrške, verovatno ne bih doživeo još jedan u nizu nezaboravnih maratona.

Drago Boroja