Barbara Šlahetka, trkački fenomen

Na listi članova kluba 100 maratona Poljske i Nemačke, na identičnom drugom mestu su Barbara Šlahetka (Szlachetka) sa 279 maratona i 57 ultramaratona i Kristijan Hotas (Christian Hottas) sa 1130 maratona i 229 ultramaratona. Pročitajte članak o Barbari i o tome kako su se ukrstili  njihovi životni putevi.

Barbara Šlahetka, trkački fenomen

Barbara Šlahetka, rođena je u gradu Lomži, u Poljskoj, 17.05.1956. Početkom  1991. godine sa  preselila u Nemačku, i  igrom sudbine baš se zaposlila kod dr. Kristijana Kotasa kao dadilja. Od tih dana su postali nerazdvojni prijatelji. Kristijan je kasnije izjavio da je od samog početka znao da će Baša biti maratonka, videvši sa kakvim oduševljenjem je gledala filmove sa njegovih maratona.

Barbara, u Poljskoj od milja zvana Baška ili Baša,  je sigurno bila jedinstven  trkački fenomen. Sa trčanjem se počela baviti 1997. god. kada je u svojoj 42. godini, na nagovor dr.Kristijana, bez ijednog treninga istrčala maraton 15.11.1997 u Dorsten-Lembecku, a već za četiri nedelje i prvi ultramaraton GMHutterNull. Sama je rekla za sebe,  da taj 15. novembar 1997, je bio za nju dan „ponovnog rođenja”. Novine u Poljskoj i Nemačkoj su tada pisale „Zrela osoba, majka dvoje odrasle dece, je otkrila svoj životni izazov.” I taj izazov  realizovala je u narednih osam godina u zaista fascinantnom stilu.

U mnogo čemu Baška je podsećala  na slavnog Forest Gampa iz istoimenog filma. I ona je jednostavno jednog dana počela da trči. Sa  Forestom ima i još jednu  sličnost. Kao mala devojčica  je bolovala od nepokretnosti nogu. Lekari su predviđali da će ostatak života provesti u invalidskim kolicima. Ali, desilo se čudo i Baška tvrdi da su je u 3.godini izlečili baba i deda na neobičan način, kupanjem u nekakvoj supi od mrava. To ne samo da je pomoglo, već i više od toga. Mnogo godina kasnije Baška je samo u jednom danu pretrčala dva maratona. Naime, u avgustu 2003. godine sa startom u 7 časova ujutro  je istrčala maraton u Hartwigsdorfu za 4:18 a onda je kolima otišla 150 km do Rostoka, gde je u 17 časova istrčala drugi maraton za 4:22.  Zanimljivo je da posle srednje škole pokušala da se upiše na Fakultet fizičke kulture ali nije primljena. Kasnije, u vreme svoje trkačke karijere je vanredno upisala taj isti fakultet u Vroclavu.

Na pitanje kako izgledaju njeni treninzi, obično je odgovarala da ništa specijalno ne trenira, već jednostavno jednom, a ne redko dva, tri, četiri a čak i pet puta nedeljno  istrčava maraton ili nešto „veće”. I to je jednostavno bilo tako. Za nju su maratonske trke bile samo dobri treninzi za ultramartone. Često je isticala kako se tek počinje zagrevati posle 50.-og kilometra, a posle 200,-og kilometra je znala da može sve. Naravno lični rekord u maratonu ne deluje impozantno, ali je ostvaren u 46. godini života i iznosi 3:33:15, što je ipak vredno divljenja.

Bila je reprezentativka Poljske i drži sve rekorde Poljske u disciplinama od 12 do 72 časa,

– 12h …112 km

– 24h … 211.92 km

– 48h … – 348.92 km  ulični ultramaraton u  Kelnu (rekord Evrope), – 315,95 km   na atletskoj stazi (treće mesto na prvenstvu sveta) – 304 km       u hali,

– 72 h…. 404,58km

Na evropskim i svetskim ultramaratonskim prvenstavima  je osvojila nekoliko medalja.
Poznavaoci „die kleine Blondine”, kako su je zvali u Nemačkoj, kažu da bi se mogla napisati knjiga o njenim uspesima i trkačkim prigodama. Ovde ćemo izdvojiti samo neke zanimljivije.

Za Bašku se može reći da je bila jedina žena na svetu koja je istrčala atestirani maraton na ergometarskoj traci za 4:03.

Ušla je  u Ginisovu knjigu sa dva rekorda – 100 maratona za 101 nedelju, i  52 maratona u jednoj kalendarskoj godini. Ovaj drugi rekord ima naročito značenje, ako se uzme u obzir, da je to ostvareno u prvoj godini njene trkačke karijere.

Njeni maratoni su retko kad bili u normalnim okolnostima. Specijalnost su joj bili maratoni u hodnicima rudnika i tunelima. Istrčala je npr. maraton u rudniku soli u planini Haž, gde  se  moralo trčati u kaljačama po klizavim i uzanim  hodnicima, pri visokoj temperaturi i izuzetno niskoj vlažnosti. U rudniku Ejzenu je istrčala maraton 550m ispod površine zemlje. Tu su još maratoni u rudniku u Sanderhausenu, kao i tunelu ispod Temze u Londonu.

U čuvenom Saharskom ultramartonu, popivši usput 16 litara vode na temperaturi 50 stepeni na suncu, je bila druga u konkurenciji žena a sveukupno 38. od 148 učesnika. Posle toga je obećala sebi da više nikad neće trčati u Africi, iako je kao atraktivna plavuša izazvala oduševljenje kod lokalnih beduina, koji su procenilii da je vredna 60 kamila. Uskoro zatim ipak je učestvovala u Egiptu u Faraonskoj trci na 100 km u pojasu piramida, gde je od 38 učesnika samo 11 završilo trku, a Baša je bila sveukupno druga u vremenu 11:01:00. A onda, samo dva dana kasnije, onako usput na povratku kući, istrčala je „normalni” maraton u Atini za 4:01:00!!!

Kao druga od žena u istoriji trke je uspela da savlada izazovni Grand Union Canal od Birmingena do Londona  u dužini od 235 km.

U samo jednoj godini 2003.-oj je bila prva na prvenstvu Nemačke na 24 časa (212 km), treća na Spartatlonu (246 km) sa 31:50:23 , a zatim i postavila rekord Evrope na 48 časova sa 348.9 km. Do svetskog rekorda od  360,1 km, koji drži Amerikanka Sue Ellen Trapp,  falilo joj je 11 km.

Sledila je 2004. godina, Baša je bila spremnija više nego ikad, i u julu 2004. je pošla za Keln da obori rekord Sue Ellen u trčanju na 48 časova.  Međutim, nekoliko dana pre starta je dobila jake bolove u predelu stomaka. Lekari su bili zbunjeni, nisu znali šta je po sredi, jer su sve analize krvi i mokraće bile idealne. Nakon detaljnijih ispitivanja utvrđeno je da ima rak debelog creva. Nakon operacije pokazalo se da se rak proširio i na jetru. Usledeila je i druga operacija, a zatim hemoterapija. Lekari su joj rekli da je taj rak  imala sigurno najmanje 10 godina, ali je trčanje usporilo njegov razvoj. Već posle nekoliko dana posle operacije je probala trčkarati u bolničkom hodniku.

Od tada joj je omiljena knjiga bila „Računa se svaka sekunda” Lensa Armstronga, koji je, kao što je poznato, pobedio rak i ostvario vrhunska ostvarenja u profesionalnom biciklizmu. Tada je često govorila da živi zahvaljujući Lensu.

– On se nije predao, pa zašto bih ja bila gora – konstatovala je jednom uz njen svojstven osmeh – To će biti moja najduža trka. Fascinira me kada čovek savladava svoje slabosti i stiže do cilja. Za mene suština nije u savlađavanju drugih već pobeda nad samim sobom, nad sopstvenim slabostima.  Naravno, svi mi povremeno padamo u krize, ali tada ja sebi kažem –  Bašo, ti moraš stići do cilja, nema predaje.

Sa svojim karakterističnim osmehom, gdegod se pojavljivala prihvatana je toplo i srdačno. Ipak najpopularnija je bila u Nemačkoj, gde je i snimljen film o njoj, bila čest gost na televiziji a nemačke novine su je nazvale „leteća Baška”. Trčanje je za Barbaru značilo stalno živeti, u tim trenucima je jednostavno oživljavala i zaboravljala na svoju bolest. Uporedo sa 50 hemoterapija je istrčala još 25 maratona i 3 ultramaratona.  Zadnji ultramaraton (52 km) je imala u Hamburgu 10.07. 2005,  a svoje zadnje maratonske korake (oko 4 km) 14.08.2005. kada je pravila društvo svom velikom prijatelju dr. Kristijanu  u finišu  njegovog 1000.-og maratona u Kaltenkirheneru.

Tih zadnjih dana svog života je novinarima izjavila:

– Ako ipak izgubim bitku sa bolešću, molim Vas da prenesete svu zahvalnost  mom iskrenom prijatelju dr. Kristijanu Hotasu, koji je je od prvih dana bolesti stao uz mene. Bio mi je stvarni prijatelj ne samo na  maratonskim stazama, već  i u ovim teškim trenucima. Uspeo je da savlada brojne birokratske prepreke da bih ja  mogla da se lečim u nemačkim klinikama. Organizovao je razne akcije u Nemačkoj radi prikupljanja finansijske pomoći za moje lečenje.

Slično je bilo i u Poljskoj gde su njeni brojni prijatelji učestvovali u sličnim dobrotvornim akcijama.
Nažalost  24.11. 2005 Baša je preminula. Dr. Kristijan je tada zapisao:

– Voljena Bašu, završila si svoju najdužu trku sa posebnim dostojanstvom i harizmom. Hvala Ti u ime svih trkačkih prijatelja za sve što smo zajedno proživeli. Hvala ti za Tvoju neizmernu ljubav.

Sahranjena je u Jelču-Laskowice u Poljskoj, gde se već pet godina u maju održava maraton  pod nazivom „Memorijal Barbare Šlahetke”.

Baška ima dostojne naslednike. Njena 25 godišnja ćerka Kaška već je pretrčala 15 maratona, a prvi maraton je pretrčala zajedno sa svojim, jednu godinu mlađim, bratem Kžištofom.

Sa poljskog priredio: Drago Boroja