JEDNA MARATONSKA EPIZODA
Kada se bavite maratonskim trčanjem u podsvesti vam je neprestano ideja o tome gde bi moglo da se trči neki sledeći put. Kada, pritom, uz sebe imate suprugu koja vas bezrezervno podržava u toj ideji i koja preuzima sve logističke radnje, od prijavljivanja trke i uplate kotizacije, preko bukiranja smeštaja i pravljenja plana puta, do podrške i fotografisanja na samoj trci, onda je vaše samo da trku istrčite! Poslednji takav poduhvat bio je u prvoj polovini novembra, sa ciljem nastupa na maratonima u Raveni 09.11.25 i Veroni nedelju dana posle, sa planiranim posetama Napulju i Rimu između ta dva nastupa.
Prvo odmorište na putovanju je simpatično slovenačko banjsko mestašce Dolenjske Toplice, odnosno hotel „Oštarija Herbelier“, koji smo i ranije posećivali prilikom poslovnih putovanja. Hotel odiše toplinom i neposrednošću, kojoj doprinosi i to što je on svojevrsni herbarijum, baš kako mu i ime kaže. Na zidovima u improvizovanim drvenim okvirima od drvenih gajbica i paleta, vise brojne presovane travčice i tegle zapečaćene jutom sa lekovitim biljem u njima. U sklopu hotela je i restoran sa starinskim detaljima i nameštajem. Jedan zid restorana je išaran, flomasterima ispisanim utiscima zadovoljih gostiju, a među njima primetismo i jednu svežu, ćirilicom ispisanu poruku, čiji sadržaj ima veze i sa aktuelnim društvenim zbivanjima kod nas. U jednom uglu senovite, cvećem dekorisane bašte restorana, šepuri se stari šporet „Smederevac,“ sa naramkom cepanica iznad, koji bude sećanja na slike iz detinjstva…Restoran ima izvrstan meni sa originalnim specijaliterima, a njegovom kuhinjom suvereno vlada g. Robert koji je kulinarski zanat ispekao radeći u prestižnim hotelskim objektima u okolini. U hotelu nas uvek dočekuje g. Jernej, sa razoružavajućim osmehom i poletnim: „Eto vas!“ Ovo je mesto kojem se neizostavno vraćate, kada vas put nanese u taj kraj.
Posle doručka ustremljujemo se ka sledećoj destinaciji, Raveni. Nakon pet, šest sati puta stižemo u Ravenu, grad smešten u neposrednoj blizini obale Jadranskog mora. Sledi lagani obilazak grada, podizanje startnog paketa i odlazak u smeštaj na odmor pred sutrašnju trku. Maraton u Raveni je dobro organizovan a okuplja nešto ispod pet hiljada učesnika, od kojih su oko hiljadu i sto učesnici maratonske trke. Trka počinje u blizini sportske hale. Maratonska trasa ide kroz industrijsku luku, gradski park, kroz dražesni centar starog grada sa uskim kaldrmisanim uličicama i pjacetama, zatim u širokom potezu obilazi grad, da bi finiš bio u centru grada preko puta bazilike Santa Maria in Porto i Muzeja umetnosti.
Ravena je grad poznat po prekrasnim vizantijskim mozaicima kojim su ukrašene lokalne bazilike i mauzoleji. Čak je i finišerska medalja jedan predivan mozaik sa ukrasima u kombinacijama boja ćilibara i višnje. Ravena je i grad gde je poslednji period života proveo najveći italijanski srednjovekovni pesnik Dante Aligijeri, tvorac modernog italijanskog književnog jezika. Zemni ostaci Dantea počivaju u Raveni, u crkvi San Frančeska. Trčeći u uslovima veoma visoke vlažnosti maratonac ne može da se ne seti devet krugova pakla iz njegove „Božanstvenije komedije“!
Sledeća destinacija je Napulj, do kojeg se stiže za oko šest sati vožnje. Na ulasku u Napulj čeka vas neobično haotičan saobraćaj, koji podseća na istambulski. Da bi se, koliko toliko, bezbedno domogao lokacije gde je smešten, čovek mora da upregne svo svoje višedecenijsko vozačko iskustvo, i na kraju da prihvati njihov stil vožnje, koji bi se u najboljem slučaju mogao nazvati izuzetno temperamentnim! Mesto u Napulju koje ostaje u sećanju je Kastel Elmo, sa kojeg puca pogled na moćni Vezuv i Napuljski zaliv, u kojem se po lepom vremenu naziru obrisi Sorenta i ostrva Kapri. Veoma zanimljiva mesta za obilazak su i galerija Umberto, gradska luka sa ukotvljenim gigantskim kruzerima, pjaca Plebišćito i impozantna gotska katedrala Santa Marija Asunta, poznatija kao Duomo.
U neposrednoj blizini Duoma je splet trgovačkih uličica sa velikim muralom i bezbrojnim suvenirima, slikama i transparentima sa likom napuljskog idola, fudbalera Maradone, sa kojim je, njihov omiljeni klub, Napoli osvojio dve titule šampiona Italije i titulu pobednika kupa Uefa.Lokalni stadion se naravno zove po njemu, a Maradonin lik je uzdignut gotovo do nivoa božanstva. U piceriji u tom kvartu, gde smo se pozlužili čuvenim napuljski picama sa pršutom i bufalo mocarelom, na zidu je visila slika Maradone sa kardinalskom kapom! Sledeća destinacija je večni grad Rim!
Sjajne opise Rima možete naći u književnosti, u delima kao što su „Embahade“ Miloša Crnjanskog ili u romanu „Rimljanka“ Alberta Moravije . Ipak teško ćete steći autentičan utisak ukoliko ga i lično ne posetite!
Za početak, vlasnici apartmana u kojem ćemo provesti naredne dane su, neočekivano, jedan maratonac i njegova supruga koja ga prati na trkama! Odešuvljavaju se kada čuju šta je lajtmotiv našeg putovanja. Detaljno nas usmeravaju ka mestima koja bi neizostavno valjalo obići. Za vreme boravka tamo ponešto i uspesmo.
Najimpresivnije mesto je svakako Vatikanski muzej sa svojim nebrojenim eksponatima, skulpturama, slikama, tepisima, tapiserijama, vitražima, astronomskim i geografskim kartama, globusima i čime sve ne…Kruna svega je čuvena Sikstinska kapela sa biblijskim prikazima nastanka sveta koje je na maestralan način oslikao Mikelanđelo. U neposrednoj blizini muzeja nalazi se i Bazilika Svetog Petra, sa čije terase se Papa povremeno obraća vernicima okupljenim na istoimenom trgu. Impozantni su i Koloseum, Rimski forum, Palata Vitorio Emanuele, Španski trg, Fontana di Trevi, Pjaca Navona sa fontanom Četiri reke… Za romantične tu je i posmatranje zalazka sunca sa Platoa na početku parka Vila Borgeze kada pogled usmerite ka Pjaci del Popolo, ispod vas, a na kojoj se inače nalaze crkve bliznakinje i muzej Leonarda da Vinčija… Kao i u Napulju, kretanje po Rimu nam je krajnje olakšano korišćenjem metroa. Tri dana u Rimu prođoše kao tren! Krenusmo dalje, a duša nam ostade u njemu!
Put do Verone vodi nas, kroz valovitu, po vinima čuvenu Toskanu, a potom i kroz , plodnu Ređo Emiliju nadaleko čuvenu po proizvodnji sireva, posebno parmezana.
Posle suncem okupanih Napulja i Rima, Verona, grad Šekspirove Julije, dočekuje
nas smrknuta sa nebom ispunjenim pretećim oblacima. Ovo ne ostavlja previše prostora za
šetnju, tako da se ograničavamo na podizanje startnog paketa i odmor pred sutrašnju trku.
Maraton u Veroni je perfektno organizovan i okuplja oko devet hiljada učesnika, od
kojih nešto preko dve hiljade učestvuje u maratonskoj trci. Start je pored lokalnog
fudbalskog stadiona, a cilj takodje u centru , u starom delu grada, na velikom Trgu Bra, gde se izmedju ostalog nalazi i Velika Arena, amfiteatar izgrađen pre dve hiljade godina. Većim delom trasa ide po periferiji Verone, a jedan deo i pored moćne reke Adiđe, na kojoj se upravo održavala trka u kajaku na brzim vodama. Kuriozitet je da, na opšte iznenađenje, trasa prolazi i kroz jednu kasarnu, u kojoj nas vojska dočekuje u stavu mirno i sa gromoglasnim pokličem podrške! Maraton u Veroni ostaće u najlepšem sećanju, a utisak nije uspela da pokvari ni kiša koja je satima nemilosrdno padala.
Sutradan krećemo ka Beogradu.Put ponovo prekraćujemo noćenjem u već
pomenutom „Herbalieru“. Kako mu se približavamo već se osećamo kao kod kuće!
Tamo će nas dočekati gospodin Jernej sa srdačnim osmehom i prostodušnim: „Eto vas!“
Dragan Vidović, Beograd, 22.11.25
