Maraton u Kelnu – u znaku 11

Iako sam planirao dolazak na maraton Plavi krug na Adi, spletom okolnosti obreo sam se u Kelnu, gde sam posetio moju rodbinu,  ujaka Rajka i sestre Rajku i Snežanu i njihove porodice. Naravno, ovo putovanje nije moglo proći bez učestvovanja u nekom od tamošnjih maratona. Jedini povoljni izbor maratona u ovom periodu je bio Karneval maraton u Kelnu.

Za razdrmavanje, mala digresija za ljubitelje slovnih rebusa, ali koja, na neki način, ide uz ovu priču.  Šta se krije iza ova dva  rebusa:

KURA.

PI…

Odgovor napišite u komentarima.

A sad o karnevalu. Naš lični AI, Marko Batić, član kluba 100 maratona, koji već decenijama živi u Nemačkoj, nam je ukratko opisao  karnevalska zbivanja. Karneval, fasching na nemačkom, uvek počinje 11. novembra, dakle, tačno 11.11. u 11 sati i 11 minuta. U brojnim mestima širom Nemačke, uz tradicionalne pozdrave „Helau“  i „Alaaf “ počinje tzv „Peto godišnje doba“. Učesnici karnevala, upadom u gradske kuće, simbolično preuzimaju vlast, uzimanjem ključeva grada. Karnevalisti su obučeni u razne, ne retko skupocene, kostime i kreću se ulicama uz glasne povike i muziku. Karneval traje sve do Pepeljave srede, tj. do početka uskršnjeg posta. U završnici, od subote do utorka,  uz brojne parade, koncerte i opštu zabavu privodi se kraju ovaj velicanstveni spektakl. Smatra se da je Keln  prestonica karnevala.

Katedrala u Kelnu. Jedna od najvećih na svetu. Druga po visini 157m, treća po površini, 86 široka, 144 duga

Uporedo sa karnevalom, u Kelnu se održava i karnevalski maraton, sa startom u 11:11 sati. Ja sam se suviše kasno prijavio, a lista učesnika je bila ograničena na 50. Ipak, bio sam uporan, kao što dolikuje maratoncu, i napisao organizatoru molbu da me ubace na listu, uz kratak opis moje trkačke karijere, i valjda je to doprinelo da mi izađu u susret i čak dodele startni broj 1. A zanimljivo je, kad sam posle trke pitao direktora trke zašto je ograničen broj učesnika na 50, dobio sam odgovor da  prema propisima, do 50 učesnika ne treba pribavljati gomilu saglasnosti od raznih ustanova, a dodatni problem što  jezero spada i zaštićene eko-sredine.

Prošlogodišnji start

I tako umesto trčanja oko savskog jezera, ovde sam trčao po sertifikovanoj stazi oko Pešel jezera. Krug ima 2,732 km, tako da se trčalo 15 krugova, i dodatna uvodna petlja od 1,215 km. Meni lično ovih 15 krugova su mnogo prihvatljiviji od onih 5 krugova na Adi, i pored toga što  je ova staza u Kelnu mnogo valovitija  i neravnija. Deluje malo nelogično, ali psihološki brže prolaze krugovi kad ih je eto 15, nego kad je 5-6.

„Pasta parti“

Moram priznati, da sam se pribojavao ovog maratona. Od prošle godine vučem povredu pokosnice, a u zadnjih par noći budili su me grčevi u listovima, stopalima. Već posle 2-3 kruga počelo je „štrecanje“ u pokosnici, i mudro sam tada sedao na neku klupu i masirao bolno mesto, a zatim  1-2 km samo intenzivno hodao, i tek onda nastavljao naizmenično trčkaranje-hodanje. To se ponavljalo još nekih  desetak puta. Sve u svemu, uspeo sam bez vidnog fizičkog napora da završim trku za „čak“ 5:31:41, što mi je najbolje ovogodišnje vreme. A pribojavao sam da ne završim maraton, prvenstveno da ne „razočaram“ rodbinu, koja se u potpunosti angažovala u logistici, između ostalog i sa ovakvom „pasta-parti“.

Ukratko, ovaj maraton svrstavam u one male maratone, ale koji su mnogo, mnogo, mnogo veći nego oni tzv. VELIKI, gde takve  prisnosti, neposrednosti,  spontanosti, srdačnosti skoro i da nema. Sigurno je, da se ovde okupila grupa istomišljenika, koja je trčala i organizovala ovakav maraton iz čistog zadovoljstva. Većina učesnika je bila odevena prigodno u karnevalske odore. Meni je nekom prilikom moja Benja poklonila kostim poljskog viteza, na koji sam ja još onda došio našeg dvoglavog orla, a za ovu priliku prikačio modifikovani logo kluba 100 maratona Srbije.

Obično izbegavam da pišem o temama sa političkim primesama. Ovde ću napraviti izuzetak. Naime, uoči starta, direktor trke je između ostalog pomenuo mene, moja ostvarenja, sa naglaskom da sam iz Srbije. Na to je maratonac, koji je stajao kraj mene, uzviknuo „Oooo, braćiška“, (ili možda bratuška, nisam baš siguran), i dok sam ja prebirao po glavi, odakle li je ovaj, on mi je pružio ruku i rekao „Sergej, Rusland“. Srdačno sam mu stegao ruku i sa zadovoljstvom mu rekao– „Da, mi smo braća. Zdravstvuj braćiška!“ Jednostavno, posle Poljske, gde je u priličnoj meri izražena opšta rusofobija, pogotovo nakon početka ovog nesretnog rata u Ukrajini, ovakav susret mi je onako ljudski legao. Nekoliko Poljaka me je čak pitalo, zašto mi Srbi volimo Ruse!!!??? Nisam im objašnjavao o vekovnim bratskim odnosima i pomaganjima, jer ni sam nisam siguran da li je to baš sve tačno, ali sam ja, pravoslavni ateista, njih kao katolike i vernike, morao da podsećam na Hristovo učenje, i da se ne pita zašto neko nekog voli, već da se pre svega sami zapitaju da li je hrišćanski nekoga mrzeti.

Na maratonskim i ultramaratonskim trkama, za brojanje krugova, dok se nisu pojavili čipovi, postojali su volonteri, tzv. brojači krugova, i ne jednom su se dešavali nesporazumi, primedbe, pa čak i svađe zbog  grešaka u brojanju. Ovde su, u svemu  poslovični Nemci, našli zanimljivo „konduktersko“ rešenje u načinu brojanja. Naime, kao što se vidi na slici, na startnom broju su po obodu odštampani brojevi od 15 do 1. Nakon prvog istrčanog kruga, učesnici bi stali na par sekundi, a „kondukteri“ bi im na startnom broju  perforirali broj 15 kondukterskim bušačem karti,  dobro poznatim  starijim generacijama. U narednom krugu 14,  itd, itd… tako da je svako znao koliko krugova je preostalo. Naravno, naši dežurni „branioci regularnosti takmičenja“ bi svakako imali primedbi na ometanje učesnika u sobraćaju, pardon, trčanju, ali ovakvim, uvek aktivnim kritizerima, postavlja se pitanje merodavnosti, a pre svega dobronamernosti.

Nekoliko puta sam u svojim izveštajima spominjao maratone organizovane povodom nekog specifičnog broja, npr. nedavni 1000.-ti maraton poljskog Forest Gumpa, 666.-ti  maraton slovačkog rekordera Šano Simona, baš datuma 6.6. sa startom u 6,6, onda „rođendanski“ maraton Čeha Petra Vale, povodom 42 godine i 195 dana života, pa i 100.-ti maraton našeg Profe, Zorana Jankovića… Ovog puta ovde se desila nenadmašiva igra brojki. Poljak Mihael Turčinski (na slici desno), koji već nekih 50 godina živi u Nemačkoj, ovog 11.11. sa uobičajenim startom trke u 11 sati i 11 minuta, trčao je svoj neverovatni 1111. –ti maraton.. Posle trke, našalio sam se sa Mihaelom i rekao mu, da ću ja taj njegov podvig nadmašiti, jer sebi dajem zadatak, da kad budem imao 111 godina, ovde ću tog 11.11. u 11:11 sati trčati svoj 1111. maraton. Zašto da ne, ta moliću lepo, u tih narednih 39 godina treba trčati SAMO petnaestak maratona godišnje.

Meni je ovo bio 497. maraton i ultra, pa u nastavku priče o brojkama i jubilejima, ukratko da najavim da ću, ako zdravlje posluži, uskoro organizovati svoju 500. –tu trku, hamburg tipa, da se zna. Kolebao sam se da li da to bude u mom Futogu, ili ovde u Tihima u Poljskoj, ali mi drugari iz kluba, jednostavno nisu ostavili mogućnost izbora – „strogo“ su mi rekli, oni će sve organizovati, moje je samo da trčim  i pozovem prijatelje. Dodatni razlog je i taj, da moj dobri drugar sa maratonskih staza, Piotr Kopiec, trenutno ima 97 maratona, tako da ćemo zajedno organizovati svoj jubilarni 100. i 500. maraton. Tačan datum ćemo odrediti, tek kad obojica budemo imali 99 odnosno 499 maratona, a to će biti verovatno negde u januaru. Zasad sam grafički već osmislio radnu verziju logo trke i startnog broja, i skoro sigurno je da ćemo, radi fazona, primeniti  „konduktersko“ brojanje krugova – šest po 7 km oko jetera Paprocan, plus počasnih 195 m.

Koristim priliku da se još jednom  zahvalim  mojoj rodbini za gostoprimstvo . Dragi moji, vidimo se na proleće uz još jedan  sličan nezaboravni maraton.

Desno: ujak Rajko i ja, levo: sestra Rajka, zet Tijo, njihova ćerka Tijana, zet Slavko i unuka Katarina

Schwester Snežana und ich Ritter des Marathon-Herzens

Tihi, novembar 2025,  „vitez maratonskog srca“ Drago Boroja,

PS.

Za rebusare –  mala pomoć prijatelja. Ako nekog, ono gore napisano, asocira na „one“ organe, samo da šapnem, da to nije što misle, ali da to što misle iskoriste…u rešavanju.